U Sloveniji je sve više zahteva za izmenu Šutarovog zakona, donetog po hitnom postupku nakon što je pre godinu dana u napadu u Novom Mestu smrtno stradao 48-godišnji Aleš Šutar. Taj događaj izazvao je masovne proteste i naveo vladu da pooštri bezbednosne mere i pravila u oblasti socijalne zaštite. Zakon, koji je stupio na snagu 27. novembra 2025. godine, proširio je ovlašćenja policije, omogućio zaplenu socijalnih naknada radi naplate neplaćenih kazni i pooštrio uslove za ostvarivanje pojedinih prava iz socijalne zaštite kada roditelji ne obezbede redovno pohađanje škole svojoj deci. Međutim, lokalni zvaničnici tvrde da su početna poboljšanja bezbednosti bila kratkotrajna, dok socijalne službe beleže slab napredak u redovnom pohađanju nastave među romskom decom.
Predstavnici lokalnih vlasti na jugoistoku Slovenije traže kontinuirano delovanje, navodeći da je učinak zakona oslabio nakon što je Ustavni sud u martu suspendovao odredbu koja je omogućavala zaplenu socijalnih naknada. Gradonačelnik Novog Mesta Gregor Macedoni, zajedno sa zvaničnicima iz Krškog i Šentjerneja, naglasio je potrebu za širim promenama u politici socijalne zaštite i zapošljavanja.
U međuvremenu, Centar za socijalni rad Dolenjske i Bele krajine saopštio je da je od stupanja zakona na snagu primio više od 100 obaveštenja prosvetnih inspektora o roditeljima koji nisu slali decu u školu. Predstavnici romske zajednice, međutim, tvrde da su bezbednost i redovno pohađanje nastave poboljšani, ali upozoravaju da su nove mere istovremeno doprinele porastu netrpeljivosti i diskriminacije prema njihovoj zajednici.
Zakon je promenio i način na koji policija postupa u slučajevima određenih krivičnih dela i bezbednosnih rizika. Do kraja avgusta policija je evidentirala 1.530 slučajeva lakih telesnih povreda, što je više od trećine iznad 1.118 slučajeva zabeleženih u istom periodu prethodne godine. Nadležni deo povećanja pripisuju odredbi koja omogućava krivično gonjenje u takvim slučajevima bez potrebe da žrtve same pokreću postupak.
Zakonom su krađe i oštećenja imovine sa štetom do 500 evra takođe prekvalifikovani u prekršaje. Ta promena sada je predmet preispitivanja nakon što je Vrhovni sud zatražio od Ustavnog suda ocenu njene ustavnosti. Policija je, osim toga, koristila nova ovlašćenja za ulazak u stambene objekte bez sudskog naloga radi oduzimanja vatrenog oružja pod propisanim uslovima, i to u šest slučajeva od stupanja zakona na snagu.
Ministarstvo unutrašnjih poslova priznalo je da zakon nije doveo do dovoljnog poboljšanja bezbednosti i da su potrebne izmene. Branko Lobnikar, koji predvodi stručni savet zadužen za ocenu zakona, pozvao je na suštinske promene zasnovane na dosadašnjem iskustvu, dok policija naglašava da samo sprovođenje zakona ne može obezbediti trajne rezultate.
Policija zato traži preventivne mere, bližu saradnju institucija i stalno prisustvo policijskih službenika na terenu. Nova vlada najavila je planove da krađu ponovo svrsta među krivična dela, ali očekuje se da će šire reforme obuhvatiti i pitanja ravnoteže između javne bezbednosti, socijalne politike, pravnih garancija i prava romske zajednice.
