Broj svinja je između dva poljoprivredna popisa smanjen za više od 30 odsto, a broj goveda za gotovo 18 odsto, što otvara pitanje dugoročne održivosti domaće proizvodnje hrane.
Poljoprivrednici navode da niske otkupne cene, kašnjenje subvencija i nepredvidiva državna podrška sve više otežavaju održavanje proizvodnje. Posebno su pogođeni proizvođači mleka, koji se suočavaju sa velikom razlikom između otkupne cene i troškova proizvodnje. Prema navodima poljoprivrednih stručnjaka, pojedini proizvođači dobijaju oko 30 dinara za litar mleka, dok troškovi proizvodnje mogu da dostignu 50 dinara, zbog čega mnogi posluju sa gubitkom.
Sve veće prisustvo uvoznih proizvoda dodatno zabrinjava domaće proizvođače. Poljoprivrednici i predstavnici industrije smatraju da nekontrolisani uvoz i konkurencija jeftinijih proizvoda stvaraju dodatni pritisak na domaće farme.
Stručnjaci pozivaju na efikasniji nadzor tržišta, pravednije otkupne cene i dosledne mere podrške, uz napomenu da će za obnovu stočarske proizvodnje biti potrebna dugoročna ulaganja, a ne kratkoročne intervencije.
Stručnjaci za poljoprivredu naglašavaju i potrebu za jačanjem saradnje između poljoprivrednika, mlekara i kompanija za preradu mesa. Bolje organizovane zadruge, unapređeni programi uzgoja i ulaganja u otkupne centre, rashladne i skladišne kapacitete mogli bi da pomognu proizvođačima da postanu konkurentniji.
Iako Srbija raspolaže resursima i stručnim znanjem za razvoj stočarstva, stručnjaci upozoravaju da će za preokretanje negativnog trenda biti potrebni vreme, stabilne politike i bolja koordinacija u čitavom lancu snabdevanja poljoprivrednim proizvodima.
