Aleksandar Vučić priznao je poraz na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u Srbiji u nedelju, 25. oktobra, potvrdivši da preliminarne procene ukazuju na pobedu studentskog pokreta, koja bi mogla značajno da promeni političku scenu zemlje.
Obraćajući se javnosti nakon zatvaranja biračkih mesta, Vučić je izjavio da bi Studentska lista mogla da osvoji između 135 i 140 mandata u Narodnoj skupštini, koja ima 250 poslanika, dok bi njegov politički blok mogao da dobije približno 105 mandata. Ukoliko se ove procene potvrde, studentski pokret mogao bi samostalno da formira vladu.
Vučićevo priznanje poraza predstavlja ozbiljan politički udarac za Srpsku naprednu stranku (SNS) i njene saveznike, koji dominiraju političkim životom Srbije od 2012. godine. Iako zvanično prebrojavanje glasova još nije završeno, projektovani rezultat otvara mogućnost prve velike promene vlasti u zemlji posle više od jedne decenije.
Izborima su prethodile gotovo dve godine studentskih protesta, započetih nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. Tragedija je pokrenula masovne demonstracije i zahteve za utvrđivanje odgovornosti, suzbijanje korupcije i jačanje nezavisnosti institucija.
Pokret koji je nastao na univerzitetima prerastao je u širu političku inicijativu, okupljajući građane različitih generacija i profesija. Studentska lista predstavila je kandidate izvan tradicionalnih partijskih struktura, sa programom usmerenim na institucionalne reforme, odgovornost nosilaca javnih funkcija i promene u političkom sistemu.
Izbore je obeležila visoka izlaznost, koja se prema prvim izveštajima približila nivou od 70 odsto, ali i navodi o nepravilnostima i pritiscima na birače.
Ključno pitanje sada je da li će Republička izborna komisija potvrditi projektovanu parlamentarnu većinu. Za formiranje vlade potrebno je najmanje 126 poslaničkih glasova, a procenjeni rezultat omogućio bi Studentskoj listi da vladu izabere bez koalicionih partnera.
Posledice izbora mogle bi da se osete i izvan Srbije. Kao najveća ekonomija Zapadnog Balkana i kandidat za članstvo u Evropskoj uniji, Srbija ima važnu ulogu u regionalnoj politici i odnosima sa Briselom, Moskvom i Pekingom. Eventualna promena vlasti otvorila bi pitanja buduće ekonomske politike, institucionalnih reformi i evropskih integracija.
Konačni rezultati i raspodela poslaničkih mandata biće poznati nakon završetka zvaničnog prebrojavanja glasova.
The Region će ažurirati vest čim budu dostupni novi zvanični rezultati.
