Period pandemije COVID-19 možda je doprineo široj promeni u načinu na koji ljudi razmišljaju o svom zdravlju. Pandemija je pitanja imuniteta, prevencije i ishrane stavila u središte svakodnevnih razgovora, dok su društvene mreže istovremeno stvorile beskrajan tok saveta vezanih za zdravlje. Za neke ljude uzimanje vitamina i suplemenata postalo je gotovo svojevrsno ohrabrenje: ako postoji nešto što mogu da uzmu, imali su osećaj da čine nešto kako bi se zaštitili.
Naravno, nema ničeg lošeg u tome da vodimo računa o svom zdravlju. Preventivni pregledi, uravnotežena ishrana, redovna fizička aktivnost i obraćanje pažnje na simptome veoma su važni. Ali briga o zdravlju lako može prerasti u zdravstvenu anksioznost, posebno kada ljudi počnu da traže nedostatke ili probleme koji možda uopšte ne postoje.
Mnogi počinju da uzimaju vitamin D, magnezijum, gvožđe, cink ili druge suplemente jednostavno zato što ih je neko preporučio na internetu. Međutim, da li je određenoj osobi neki suplement zaista potreban zavisi od njene ishrane, načina života, zdravstvene istorije i, u mnogim slučajevima, laboratorijskih nalaza.
Kultura suplemenata postaje posebno zabrinjavajuća kada zahvati tinejdžere. Mladi su neprestano izloženi slikama izrazito mišićavih tela, brzih transformacija i fitnes influensera koji proteinske praškove, kreatin i druge proizvode predstavljaju kao gotovo obavezan deo puta do određenog izgleda.
Protein sam po sebi nije opasan, kao ni kreatin kada se koristi na odgovarajući način. Ali pitanje je da li tinejdžeru određeni proizvod zaista treba, u kojoj količini i postoje li zdravstvene okolnosti koje bi pre toga trebalo uzeti u obzir.
Adolescenti mogu biti i osetljiviji na pritisak da rezultate postignu odmah. Umesto da snagu postepeno grade kroz trening, san i odgovarajuću ishranu, mogu biti podstaknuti da traže prečice. Još važnije, tinejdžer možda ne zna da li je naizgled bezopasan suplement pogodan za njega ili može li imati interakciju sa lekovima ili postojećim zdravstvenim stanjem.
Neka nasledna i hronična stanja mogu godinama ostati neprimećena. To je još jedan razlog zbog kojeg “svi ostali to uzimaju” nije dovoljan razlog za korišćenje suplementa. Slušajte svog lekara – ne algoritam. Internet je zdravstvene informacije učinio dostupnijim nego ikada, ali je istovremeno zamaglio granicu između informacije i medicinskog saveta. Influenser može podeliti ono što je njemu pomoglo, ali ne mora znati zdravstvenu istoriju osobe koja gleda video.
Isto važi i za predstojeću sezonu gripa i virusnih infekcija. Kada ljudi počnu da se osećaju loše, može biti snažan poriv da odmah kupe čitav niz vitamina, minerala ili drugih proizvoda koji se promovišu na internetu. Ali bolji prvi korak, posebno kada su simptomi izraženi ili traju, jeste konsultovati lekara umesto samostalno sebi određivati režim suplemenata.
Lekari nisu nepogrešivi i pacijenti imaju puno pravo da postavljaju pitanja, traže drugo mišljenje i razumeju zašto im se preporučuje određena terapija ili suplement. Ipak, zdravstveni radnik koji poznaje medicinsku istoriju pacijenta nalazi se u suštinski drugačijoj poziciji od nepoznate osobe na Instagramu ili YouTubeu.
Na kraju, pitanje nije jesu li suplementi “dobri” ili “loši”. Neki su zaista korisni kada postoji dokazana potreba. Pitanje je gde povući granicu između razumnog korišćenja suplemenata i uverenja da stalno moramo nešto da uzimamo kako bismo bili zdravi.
Briga o zdravlju ne bi trebalo da znači strah od svakog mogućeg nedostatka, bolesti ili obroka koji nije savršen. Ponekad je najzdraviji pristup mnogo jednostavniji: hranite se razumno, krećite se, spavajte, idite na preventivne preglede, osluškujte svoje telo – i pre nego što na policu dodate još jednu bočicu, zapitajte se da li vam je zaista potrebna.
