Svetski lideri okupili su se u Njujorku na 81. zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a godišnja nedelja na visokom nivou počela je 22. septembra u senci ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku, rastućih geopolitičkih tenzija i obnovljenih razgovora o budućnosti multilateralne saradnje.
Zapadni Balkan će takođe imati značajno prisustvo u Njujorku. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić učestvuje na zasedanju i trebalo bi da se obrati Generalnoj skupštini 23. septembra, dok se očekuje da Kosovo i Metohija ostanu važan deo diplomatske agende Srbije. U Njujorku je i ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić, koji je već održao bilateralne sastanke sa stranim zvaničnicima.
Hrvatsku predstavlja premijer Andrej Plenković, koji će se obratiti Generalnoj debati i sastati sa generalnim sekretarom UN Antonijom Guterešom. Tokom posete Plenković bi trebalo da učestvuje i na Samitu partnera za multilateralizam, sastanku Krimske platforme, samitu Međunarodnog sistema za posmatranje okeana i Forumu Evropa–Zaliv, uz niz bilateralnih i ekonomskih sastanaka. Sa njim je i ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman.
Crnu Goru predstavlja potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ervin Ibrahimović, koji će u Njujorku boraviti od 21. do 25. septembra. Prema navodima crnogorskog Ministarstva spoljnih poslova, njegov program usmeren je na promovisanje spoljnopolitičkih prioriteta zemlje, jačanje njenog položaja u multilateralnim institucijama i razgovore o globalnim pitanjima povezanim sa mirom i održivim razvojem, uz niz bilateralnih sastanaka. Zastupljena je i Bosna i Hercegovina, a predsedavajući Predsedništva Denis Bećirović trebalo bi da se obrati Generalnoj debati 22. septembra.
Za region se, međutim, skup UN održava u posebno osetljivom trenutku za evropsku bezbednost. Ukrajina ostaje jedno od centralnih međunarodnih pitanja, a rat i dalje oblikuje razgovore o suverenitetu, teritorijalnom integritetu, međunarodnom pravu, bezbednosti i ulozi UN. Italija je, na primer, najavila da će njen ministar spoljnih poslova Antonio Tajani 23. septembra govoriti na sednici Saveta bezbednosti UN o Ukrajini, sa fokusom na zaštitu civila, mogućnost prekida vatre i podršku energetskoj otpornosti i obnovi Ukrajine.
U programu će biti i Krimska platforma, posebno kroz učešće Hrvatske. Platforma je osnovana kako bi se zadržala međunarodna pažnja na Krimu i teritorijalnom integritetu Ukrajine, zbog čega je njeno prisustvo u Njujorku posebno relevantno dok se nastavljaju razgovori o budućnosti rata i mogućem diplomatskom rešenju.
Za Srbiju i širi Zapadni Balkan, jezik koji se koristi u vezi sa suverenitetom i teritorijalnim integritetom ima i dodatnu regionalnu dimenziju. Beograd je svoj stav o Ukrajini dosledno povezivao sa širim insistiranjem na poštovanju Povelje UN i teritorijalnog integriteta, istovremeno zadržavajući svoju poziciju o Kosovu. Na prethodnim zasedanjima Generalne skupštine UN Vučić je tvrdio da bi isti principi trebalo dosledno da se primenjuju na sve države.
Pored pojedinačnih sukoba, očekuje se da će ovogodišnja Skupština biti usmerena i na samu budućnost multilateralizma. Zvanična tema 81. zasedanja glasi: „Obnavljanje poverenja, upravljanje transformacijom: Ujedinjene nacije koje daju rezultate za sve“. UN navodi da nedelja na visokom nivou ima za cilj jačanje globalne saradnje u vreme preklapajućih geopolitičkih, ekonomskih i humanitarnih izazova. Očekuje se da će lično prisustvovati gotovo 130 šefova država i vlada.
Nedelja na visokom nivou trajaće do 29. septembra, dok će Generalna debata biti završena 28. septembra. Pored političkih govora i bilateralnih sastanaka, program obuhvata razgovore na visokom nivou o klimatskoj akciji, pravu na razvoj, porastu nivoa mora, spremnosti za pandemije i borbi protiv rasizma, što odražava širok spektar pitanja kojima se UN i dalje bavi izvan neposrednih bezbednosnih kriza.
Za Zapadni Balkan sastanci u Njujorku predstavljaju priliku ne samo za razgovor o globalnim krizama već i za jačanje bilateralnih odnosa, predstavljanje nacionalnih prioriteta i pokretanje regionalnih pitanja na najvećoj svetskoj diplomatskoj sceni. Sa Srbijom, Hrvatskom, Crnom Gorom i Bosnom i Hercegovinom među državama zastupljenim na najvišem nivou, očekuje se da region ostane deo širih razgovora o evropskoj bezbednosti, međunarodnom pravu, integraciji u EU i stabilnosti.
