Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da očekuje da Srbija Sloveniji preda arhive nekadašnjih jugoslovenskih službi bezbednosti koji se odnose na tu zemlju, dok ovo pitanje preti da postane nova tačka sporenja u procesu pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Govoreći za slovenačke medije 4. novembra, prilikom predstavljanja godišnjeg paketa Evropske komisije o proširenju, Kos je poručila da nerešena bilateralna pitanja između država članica EU i zemalja kandidata treba rešavati u evropskom duhu. Podsetila je na Sporazum o pitanjima sukcesije bivše Jugoslavije iz 2001. godine, koji je potpisalo šest država naslednica, uključujući Srbiju i Sloveniju, naglašavajući važnost poštovanja ranijih sporazuma i očuvanja dobrosusedskih odnosa. Ipak, istakla je i da očekuje da Slovenija podrži pregovore Srbije o pristupanju EU, izrazivši uverenje da se otvorena pitanja mogu rešiti bilateralno, bez ultimatuma.
Janša je pozvao Srbiju da preda svu arhivsku građu nekadašnjih jugoslovenskih službi bezbednosti koja se odnosi na Sloveniju, tvrdeći da ta obaveza proizlazi iz sporazuma o sukcesiji. Ponovio je da Srbija, kao jedna od država naslednica, mora da vrati imovinu i arhivsku dokumentaciju koja pripada bivšim jugoslovenskim republikama.
Njegova Demokratska stranka (SDS) ranije je pokrenula ovo pitanje nakon izbornog uspeha pokreta koji predvode studenti u Srbiji.
Beograd tvrdi da su relevantni dosijei tajnih službi uništeni. Prema zvaničnom odgovoru koji je Arhiv Slovenije dobio pre nekoliko godina, arhivski fondovi Saveznog sekretarijata za unutrašnje poslove, koji su obuhvatali i dokumentaciju nekadašnje Službe državne bezbednosti, poznate kao UDBA, uništeni su ili teško oštećeni tokom NATO bombardovanja zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova 1999. godine.
Ministarstvo spoljnih poslova Slovenije saopštilo je da će nastaviti da insistira na predaji dokumenata obuhvaćenih Aneksom D sporazuma o sukcesiji iz 2001. godine, koji predviđa neposredan i neometan pristup arhivima nekadašnje zajedničke države. Ljubljana je još 2014. godine predložila digitalizaciju arhivske građe koja je zajednička državama naslednicama i koja ne podleže podeli.
Inicijativu su u međuvremenu prihvatile sve strane, a razgovori o njenom sprovođenju su u toku. Međutim, ministarstvo insistira na tome da digitalizacija ne može da zameni povrat građe na koju Slovenija ima pravo u njenom izvornom obliku.
