Svetska banka povećala je prognozu privrednog rasta Crne Gore za 2026. godinu na 3,3 odsto, što je za 0,4 procentna poena više u odnosu na prolećne projekcije, navodi se u njenom najnovijem Redovnom ekonomskom izveštaju za Zapadni Balkan.
Svetska banka očekuje da će privredni rast Crne Gore ove godine ubrzati zahvaljujući potrošnji domaćinstava, investicijama i uspešnoj turističkoj sezoni. U izveštaju se navodi i da je vlada najavila mere u okviru programa „Evropa sad“, usmerene na poboljšanje životnog standarda i brže ekonomsko približavanje zemlje Evropskoj uniji. Kako se te mere budu dalje razrađivale, biće potrebno proceniti njihove ekonomske i fiskalne efekte kako bi se očuvala fiskalna održivost, uz istovremeno jačanje produktivnosti i ulaganja privatnog sektora.
Prosečan privredni rast na Zapadnom Balkanu – u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji, Srbiji i na Kosovu – trebalo bi da dostigne 3,1 odsto u 2026, nakon 2,6 odsto u 2025. godini. Očekuje se ubrzanje na 3,4 odsto u 2027, uz zadržavanje te stope i u 2028. Uprkos pojačanoj geopolitičkoj neizvesnosti i slabom rastu kod glavnih trgovinskih partnera, region je pokazao otpornost i nastavio ekonomsko približavanje EU, saopštila je Svetska banka.
Međutim, iz te institucije upozoravaju da otpornost sama po sebi neće biti dovoljna za smanjenje jaza u prihodima u odnosu na EU niti za otvaranje kvalitetnih radnih mesta potrebnih širom regiona. Direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Xiaoqing Yu istakla je da je neophodan dinamičniji privatni sektor, pozivajući na efikasne i predvidive propise, kao i uklanjanje trgovinskih prepreka, kako na granicama tako i unutar domaćih tržišta.
Izveštaj ukazuje i na izazove sa kojima se suočavaju izvoznici u regionu. Tek oko trećine novih izvoznih poduhvata kompanija sa Zapadnog Balkana opstane prvu godinu, dok svega jedan do četiri odsto nastavi da posluje i posle pet godina. Pošto izvoznici zapošljavaju veliku većinu radnika u prerađivačkoj industriji regiona i uglavnom nude više zarade od uporedivih kompanija usmerenih na domaće tržište, Svetska banka pozvala je na reforme kojima bi se pojednostavile i digitalizovale procedure, uvele inspekcije zasnovane na proceni rizika, omogućilo priznavanje usklađenih standarda i kvalifikacija i sačuvale zaštitne mere koje služe legitimnim javnim ciljevima.
