Bosna i Hercegovina uvozi gotovo 80 odsto hrane koju troši, dok domaća poljoprivredna proizvodnja podmiruje svega oko 20 odsto potreba zemlje. To ukazuje na sve veću zavisnost poljoprivrednog sektora od inostranih dobavljača.
Problemi su posebno izraženi tokom ovogodišnje jesenje setve, koja je za poljoprivrednike širom zemlje postala skuplja. Domaća proizvodnja pšenice, na primer, pokriva samo oko polovine ukupnih potreba. Dražen Jović iz Poljoprivrednog dobra Semberija u Bijeljini upozorio je da bi ovakva zavisnost mogla da postane problem za sigurnost snabdevanja hranom, podsetivši na to koliko su se brzo praznile police supermarketa tokom pandemije COVID-19.
Prema podacima Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine, zemlja je samo u prvih šest meseci 2026. godine potrošila više od 720 miliona konvertibilnih maraka na uvoz mesa, voća, povrća, mlečnih proizvoda i živih životinja.
Najveći udeo u tom uvozu imali su meso, voće i povrće, mleko i jaja. Predstavnici potrošača izrazili su zabrinutost i zbog razlika u propisima o hrani, uključujući pravila o dozvoljenom periodu čuvanja zamrznutog mesa.
Predstavnici poljoprivrednog sektora i stručnjaci smatraju da je za smanjenje zavisnosti od uvoza neophodna sveobuhvatna procena kapaciteta domaće proizvodnje, kako bi se utvrdilo koje potrebe za hranom mogu da se zadovolje domaćim proizvodima, a gde uvoz i dalje ostaje neophodan. Ističu i potrebu za boljim uslovima koji bi domaćim proizvođačima omogućili da održe i prošire poslovanje. Ekonomisti upozoravaju da se rast troškova proizvodnje i uvoza na kraju prenosi na potrošače, dok velika zavisnost od stranih dobavljača čini zemlju osetljivijom na poremećaje na međunarodnom tržištu.
