Slovenija se suočava sa jednom od najtežih poljoprivrednih sezona poslednjih godina, dok dugotrajna suša i ekstremne vrućine nastavljaju da nanose štetu usevima i stoci, a poljoprivrednici upozoravaju da je veliki deo ovogodišnjeg roda već izgubljen.
Prema podacima Poljoprivredno-šumarske komore Slovenije (KGZS), izgubljeno je između 30 i 50% prinosa žitarica, dok bi proizvodnja kukuruza mogla da padne za čak 80–90%. Očekuje se i snažan pad prinosa krompira, dok bi šteta na uljanim bundevama, soji i suncokretu mogla da dostigne 40% ili više.
Nedostatak padavina teško je pogodio i pašnjake. Procenjuje se da su prinosi trave u nizijskim područjima niži za 40–50%, dok bi se gubici u planinskim predelima mogli kretati od 50% do gotovo celokupnog roda. Pojedini stočari već su počeli da kupuju dodatnu stočnu hranu, troše zalihe sena i silaže ili smanjuju broj životinja koje drže.
Posledice bi na kraju mogli da osete i potrošači. Poljoprivrednici upozoravaju da bi povećano klanje stoke zbog nedostatka hrane u početku moglo da obori cene mesa, pre nego što one porastu kada se raspoloživi stočni fond smanji.
Pogođeni su i voće, povrće i vinogradi. Trenutno se očekuje da će prinosi voća biti niži za 30–40%, a lokalno i do 50%, dok u pojedinim područjima bez navodnjavanja povrća možda uopšte neće biti roda. Prinos maslina mogao bi da padne i do 50%, dok vinogradi trpe i zbog slabijeg razvoja grožđa i zbog ubrzanog sazrevanja.
Slovenački sektor uzgoja hmelja suočava se sa posebno teškom godinom. Kombinacija snažnih oluja sa gradom ranije tokom sezone i dugotrajnih vrućina učinila je ovogodišnju berbu jednom od najslabijih u skorije vreme, a očekuje se da će proizvodnja prvi put od 2015. pasti ispod 2.000 tona.
Suša pogađa čak i ribnjake, gde su nizak vodostaj i visoke temperature primorali pojedine objekte da prestanu da hrane ribu. Znake stresa pokazuju i šume, a stručnjaci upozoravaju da bi oslabljena stabla mogla postati sve podložnija napadima potkornjaka.
Poljoprivredne vlasti pozivaju poljoprivrednike da nastave sa navodnjavanjem gde god je to moguće, uz pažljivo korišćenje raspoloživih vodnih resursa, ali ističu da razmere štete ukazuju na potrebu za dugoročnim merama koje bi slovenačku poljoprivredu učinile otpornijom na sve češće toplotne talase i suše.
Određeno olakšanje očekuje se naredne nedelje, kada bi u Sloveniju trebalo da stigne svežiji i vlažniji vazduh, uz veću verovatnoću padavina i manji rizik od požara. Meteorolozi navode da je zemlja tokom poslednje nedelje jula i prve nedelje avgusta doživela jedan od najtežih toplotnih talasa otkako postoje merenja.
