Stručnjaci ukazuju da Srbija treba da preispita dosadašnji pristup razvoju tržišta nekretnina, koji se uglavnom zasnivao na širenju novogradnje, povećanju prodajnih cena i privlačenju investicija, posebno u Beogradu i Novom Sadu. Održiv rast tržišta ne može se oslanjati isključivo na rast cena i građevinsku aktivnost, već bi prednost trebalo dati kvalitetu, dugoročnom urbanističkom planiranju i stvaranju realne ekonomske vrednosti. Potrebni su i snažnija pravna zaštita i veća transparentnost kako bi informacije o cenama nekretnina, transakcijama i vlasništvu bile pouzdanije.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za prvu polovinu 2026. godine pokazuju da je ukupna vrednost tržišta nekretnina rasla brže od broja realizovanih transakcija. To ukazuje na povećanje prosečne vrednosti transakcija i nastavak rasta cena, iako su se kretanja razlikovala među pojedinim kategorijama nekretnina.
U drugom kvartalu broj transakcija bio je manji nego u istom periodu prošle godine, dok je ukupna vrednost tržišta nastavila da raste. Projekti čije se cene prvenstveno zasnivaju na očekivanjima daljeg poskupljenja mogli bi da se suoče sa većim izazovima, dok bi kvalitetniji građevinski projekti mogli da pokažu veću otpornost. Kao jedan od prioriteta istaknuta je i potreba za poboljšanjem finansijske dostupnosti stanovanja, posebno za domaćinstva sa prosečnim i nižim prihodima.
Političke i ekonomske promene takođe bi mogle da utiču na ovaj sektor, ali njihovi efekti ne bi nužno bili trenutni niti jednaki na celom tržištu. Očekuju se postepena tržišna prilagođavanja, pri čemu će transparentnost, pravna sigurnost i kvalitet gradnje imati sve značajniju ulogu.
