Hrvatska bi uvođenjem poreza na prihode od digitalnog oglašavanja velikih tehnoloških kompanija, poput Googlea i Mete, mogla da prikupi više od 12 miliona evra godišnje, navodi se u predlogu Hrvatske udruge digitalnih izdavača (HUDI).
Predlog se zasniva na austrijskom modelu uvedenom 2020. godine, prema kojem velike internet platforme plaćaju porez od 5% na prihode od oglašavanja ostvarene u toj zemlji. Austrija je u prvoj godini prikupila približno 43 miliona evra, dok su do 2023. godišnji prihodi premašili 100 miliona evra. HUDI procenjuje da bi sličan sistem Hrvatskoj mogao da donosi više od 12 miliona evra godišnje, uz očekivanje da će taj iznos rasti. Prema istraživanju HUDI AdEx 2025, velike tehnološke kompanije su tokom 2025. godine u Hrvatskoj ostvarile više od 250 miliona evra prihoda od digitalnog oglašavanja.
Predlog dolazi u trenutku kada se tradicionalni mediji suočavaju sa sve većim finansijskim pritiscima. Televizijske i radio-stanice, štampani mediji i internet izdavači imaju poteškoća da svoje poslovne modele prilagode tržištu digitalnog oglašavanja. Istovremeno opada poverenje javnosti u medije, a nedavna istraživanja pokazuju da 52% građana Hrvatske svesno izbegava vesti. Društvene mreže i video-platforme postaju sve važniji izvori informacija, dok zabrinutost zbog dezinformacija i sadržaja generisanog veštačkom inteligencijom dodatno pojačava zahteve za snažnijom podrškom profesionalnom novinarstvu.
Ideja o uvođenju digitalnog poreza uključena je u javne konsultacije o hrvatskom Akcionom planu razvoja kulture i medija za period 2025–2027, a Ministarstvo kulture i medija prihvatilo je da analizira predlog. Ipak, HUDI priznaje da su izgledi za usvajanje austrijskog modela relativno mali, delom zbog nastojanja Hrvatske da postane članica OECD-a i njenog učešća u širim međunarodnim razgovorima o oporezivanju digitalne ekonomije. U udruženju takođe napominju da bi se prihodi od poreza najpre slivali u državni budžet, umesto da se automatski raspoređuju medijskim organizacijama.
Evropska komisija saopštila je da su odluke o uvođenju takvog poreza, određivanju poreske stope i načinu korišćenja prikupljenih sredstava u nadležnosti pojedinačnih država članica, pod uslovom da su predviđene mere u skladu s pravom EU. Komisija je takođe navela da je austrijski program podrške digitalnoj transformaciji medija odobren prema pravilima EU o državnoj pomoći, dok bi eventualni sličan hrvatski model zahtevao zasebnu procenu.
Za uvođenje digitalnog poreza zalaže se i Hrvatsko novinarsko društvo (HND), koje predlaže da se prihodi usmere u poseban fond za podršku profesionalnom novinarstvu. Prema njihovom stavu, sredstva bi trebalo dodeljivati na osnovu kriterijuma koji štite uređivačku nezavisnost, profesionalne standarde, zaposlenost novinara i ulaganja u originalne medijske sadržaje.
