Podaci iz sistema Školski e-Rudnik (ŠeR) pokazuju da je Vukovarsko-srijemska županija zabeležila najveći procentualni pad između školskih godina 2013/2014. i 2026/2027, izgubivši 8.094 učenika, odnosno 34,37 odsto. Sledi Brodsko-posavska županija, u kojoj je broj učenika smanjen za 31,41 odsto, odnosno 6.504 učenika, dok je Požeško-slavonska županija izgubila 3.229 učenika, što predstavlja pad od 31,23 odsto. Smanjenje veće od 20 odsto zabeleženo je i u Virovitičko-podravskoj, Sisačko-moslavačkoj, Osječko-baranjskoj, Ličko-senjskoj i Bjelovarsko-bilogorskoj županiji.
U apsolutnim brojkama, najveći pad zabeležila je Osječko-baranjska županija, sa 8.870 učenika manje. Samo su dva područja tokom posmatranog perioda zabeležila rast: Zagreb, u kojem je broj učenika povećan za 2,16 odsto, odnosno 2.095, i Istarska županija, koja je zabeležila povećanje od 1,87 odsto, odnosno 399 učenika. Pad je pogodio oba pola, pri čemu je broj dečaka smanjen za 12,88 odsto, a devojčica za 12,22 odsto.
Podaci ipak pokazuju da se tempo smanjenja broja učenika usporio. Hrvatska je između školskih godina 2014/2015. i 2015/2016. izgubila 11.992 učenika, dok je između 2025/2026. i 2026/2027. zabeležen pad od 537 učenika. Značajne razlike postoje i među geografskim područjima: škole na ostrvima tokom 13 godina izgubile su svega 143 učenika, odnosno 1,36 odsto, dok je u školama planinskih područja broj učenika smanjen za čak 5.555, ili 19,8 odsto.
Među školama na ostrvima najveći pad zabeležen je u Dubrovačko-neretvanskoj županiji, od 8,28 odsto, dok je Splitsko-dalmatinska županija zabeležila rast od 5,54 odsto, odnosno 149 učenika više. U planinskim područjima najveće smanjenje zabeleženo je u Brodsko-posavskoj županiji, od 46,74 odsto, zatim u Virovitičko-podravskoj od 44 odsto, Šibensko-kninskoj od 42,98 odsto i Vukovarsko-srijemskoj od 40,95 odsto. Zagrebačka županija jedina je u ovoj kategoriji zabeležila rast broja učenika, i to od 1,84 odsto.
