Vlada Srbije potvrdila je da će sredstva za novu jednokratnu isplatu punoljetnim građanima biti raspoređena preko Akcionarskog fonda, institucije koja upravlja državnim udjelima i imovinom preostalom iz procesa privatizacije u zemlji. Prema riječima zvaničnika, isplata će biti finansirana iz raspoloživih sredstava Fonda, a ne dodatnim javnim zaduživanjem ili uvođenjem novih poreza. Tačan rok i detalji realizacije trebalo bi da budu objavljeni u narednim sedmicama.
Akcionarski fond osnovan je kako bi upravljao preostalim državnim vlasničkim udjelima u kompanijama nakon procesa privatizacije u Srbiji. Osim upravljanja tom imovinom, Fond je povremeno korišćen i za finansiranje vladinih inicijativa, uključujući prethodne direktne isplate građanima.
Vladini zvaničnici navode da je cilj mjere podrška potrošnji domaćinstava, jačanje domaće potrošnje i pružanje dodatne finansijske pomoći građanima u uslovima produžene ekonomske neizvjesnosti i rasta životnih troškova. Slične jednokratne isplate uvedene su nekoliko puta tokom prethodnih pet godina, a vlasti su ih predstavljale kao mjere za zaštitu kupovne moći i podsticanje privredne aktivnosti.
Međutim, najava je ponovo izazvala raspravu u srpskoj javnosti. Kritičari postavljaju pitanje da li ponovljene novčane isplate predstavljaju održivu dugoročnu ekonomsku politiku ili su prvenstveno politički motivisane. Budući da se očekuje da Srbija u narednom periodu uđe u novi izborni ciklus, pojedini posmatrači izrazili su zabrinutost da bi takve isplate mogle biti shvaćene kao oblik indirektne kupovine glasova, osmišljen da poboljša raspoloženje javnosti pred izbore.
Vlada odbacuje te optužbe, insistirajući na tome da je riječ o mjeri ekonomske podrške, a ne političkom sredstvu. Naglašava se da svi građani koji ispunjavaju uslove imaju jednak tretman, bez obzira na političku pripadnost. Zvaničnici ukazuju i na slične programe podsticaja sprovedene u drugim zemljama tokom perioda ekonomskih poremećaja.
Obnovljena rasprava ponovo ističe šire pitanje koje prati gotovo svaki krug direktnih isplata u Srbiji: gdje bi vlade trebalo da povuku granicu između legitimne ekonomske podrške i politički osjetljivih fiskalnih mjera? Dok pristalice tvrde da građani imaju neposrednu korist od dodatne finansijske pomoći, kritičari smatraju da će održivo poboljšanje životnog standarda prije doći kroz veće zarade, kvalitetnije javne usluge i strukturne ekonomske reforme nego kroz jednokratne novčane transfere.
