Hrvatska je u 2025. godini zabeležila četvrti najveći godišnji rast prihoda od poreza i socijalnih doprinosa među članicama Evropske unije. Prema najnovijim podacima Eurostata, ovi prihodi povećani su za 9,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Prihodi od poreza i socijalnih doprinosa porasli su za 10,5 odsto u Rumuniji, 10,4 odsto u Bugarskoj i 9,4 odsto na Malti. Iza Hrvatske našla se Litvanija, sa rastom od 8,4 odsto. Na nivou Evropske unije ukupni prihodi povećani su za 401 milijardu evra, na 7.686 milijardi evra, pri čemu su sve članice zabeležile nominalni rast. Međutim, povećanje prihoda ne znači nužno i povećanje poreskih stopa, jer na visinu naplaćenih prihoda utiču i ekonomska aktivnost, zaposlenost, zarade, potrošnja i inflacija.
Hrvatska se izdvojila i po strukturi svog poreskog sistema. Prihodi od poreza na proizvodnju i uvoz činili su 19 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2025. godini, što je drugi najveći udeo u Evropskoj uniji, odmah iza Švedske sa 20,8 odsto.
Ovi porezi obuhvataju indirektne dažbine, poput poreza na dodatu vrednost (PDV), akciza i carina. Nasuprot tome, prihodi od poreza na dohodak, dobit i imovinu činili su svega 7,8 odsto hrvatskog BDP-a, dok je prosek Evropske unije iznosio 13,2 odsto. Niži udeo zabeležile su samo Rumunija, Bugarska i Mađarska.
Uprkos snažnom godišnjem rastu prihoda, ukupni udeo poreza i socijalnih doprinosa u BDP-u Hrvatske ostao je ispod proseka Evropske unije. Porezi i socijalni doprinosi činili su 40,7 odsto BDP-a EU u 2025. godini, u odnosu na 40,2 odsto u 2024, dok je u evrozoni taj udeo porastao sa 40,7 na 41,3 odsto. Najveći udeo zabeležila je Francuska, sa 46 odsto, a slede Belgija sa 44,7 odsto i Danska sa 44,3 odsto. Podaci za Hrvatsku pokazuju da se njen poreski sistem, u poređenju sa drugim članicama Evropske unije, u relativno velikoj meri oslanja na oporezivanje potrošnje.
