Hrvatska je u 2025. godini zabilježila četvrti najveći godišnji rast prihoda od poreza i socijalnih doprinosa među članicama Evropske unije. Prema najnovijim podacima Eurostata, ovi prihodi povećani su za 9,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Prihodi od poreza i socijalnih doprinosa porasli su za 10,5 odsto u Rumuniji, 10,4 odsto u Bugarskoj i 9,4 odsto na Malti. Iza Hrvatske slijedila je Litvanija, s rastom od 8,4 odsto. Na nivou Evropske unije ukupni prihodi povećani su za 401 milijardu eura, na 7.686 milijardi eura, pri čemu su sve članice zabilježile nominalni rast. Međutim, povećanje prihoda ne znači nužno i povećanje poreskih stopa, jer na njihovu visinu utiču i ekonomska aktivnost, zaposlenost, zarade, potrošnja i inflacija.
Hrvatska se izdvojila i po strukturi svog poreskog sistema. Prihodi od poreza na proizvodnju i uvoz činili su 19 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2025. godini, što je drugi najveći udio u Evropskoj uniji, odmah iza Švedske sa 20,8 odsto.
Ovi porezi obuhvataju indirektne dažbine, poput poreza na dodatu vrijednost (PDV), akciza i carina. S druge strane, prihodi od poreza na dohodak, dobit i imovinu činili su svega 7,8 odsto hrvatskog BDP-a, u poređenju s prosjekom Evropske unije od 13,2 odsto. Niži udio zabilježile su samo Rumunija, Bugarska i Mađarska.
Uprkos snažnom godišnjem rastu prihoda, ukupni udio poreza i socijalnih doprinosa u BDP-u Hrvatske ostao je ispod prosjeka Evropske unije. Porezi i socijalni doprinosi činili su 40,7 odsto BDP-a EU u 2025. godini, u odnosu na 40,2 odsto u 2024, dok je u eurozoni taj udio porastao sa 40,7 na 41,3 odsto. Najveći udio zabilježila je Francuska, sa 46 odsto, a slijede Belgija sa 44,7 odsto i Danska sa 44,3 odsto. Podaci za Hrvatsku pokazuju da se njen poreski sistem, u poređenju s drugim članicama Evropske unije, u relativno velikoj mjeri oslanja na oporezivanje potrošnje.
