Ministarstvo je saopštilo da rezultati predstavljaju važan pokazatelj da mere uvedene u okviru crnogorskog Programa za suzbijanje neformalne ekonomije 2024–2026 daju vidljive rezultate. Promene se ne odražavaju samo na ekonomske pokazatelje već i na tržište rada i ponašanje građana i privrede, pri čemu formalno zapošljavanje postaje sve zastupljenije, a stavovi prema neformalnim aktivnostima se menjaju.
Najvidljiviji napredak zabeležen je u formalnom zapošljavanju, koje Ministarstvo finansija izdvaja kao jedan od ključnih rezultata programa. Veći broj radnika u formalnoj ekonomiji znači veću sigurnost zaposlenja, snažniju zaštitu radnih prava i širu osnovu za održiv ekonomski rast. Smanjenje neformalnih aktivnosti zabeleženo je u svim sektorima, a najveći pad registrovan je u građevinarstvu i ugostiteljstvu.
Istraživanje ukazuje i na promene u ponašanju potrošača. Udeo zaposlenih koji često ili uvek koriste platne kartice povećan je sa 18% u 2022. na 43% u 2026. godini, dok je udeo građana koji traže fiskalni račun kada im nije izdat porastao sa 36% na 43%. Istovremeno, 81% zaposlenih navelo je da bi izabralo posao na kojem se uredno plaćaju porezi i socijalni doprinosi čak i ako bi plata bila niža, u poređenju sa 75% u 2022. godini.
Kompanije neformalno poslovanje sve više doživljavaju kao aktivnost koja nosi veći rizik od otkrivanja i kažnjavanja. Udeo kompanija koje procenjuju da je verovatnoća da njihove neformalne aktivnosti budu otkrivene veća od 50% povećan je sa 33% na 67%.
Procenjena verovatnoća da će odgovorno lice biti kažnjeno porasla je sa 44% na 80%, dok je procenjena verovatnoća da će izrečena kazna zaista biti naplaćena povećana sa 42% na 77%.
Uprkos napretku, Ministarstvo finansija navodi da će biti potrebne dodatne mere u sektorima u kojima je neformalno poslovanje i dalje najizraženije. Saobraćaj i poljoprivreda zabeležili su najviše indekse sive ekonomije u 2026. godini, dok i dalje postoje značajne regionalne razlike. Najviši nivo zabeležen je na severu Crne Gore, 17,5%, u poređenju sa 11,3% u centralnom regionu, koji je istovremeno zabeležio i najveći pad u odnosu na 2022. godinu.
Vlada planira da nastavi aktivnosti iz aktuelnog programa novim Programom za suzbijanje neformalne ekonomije za period 2027–2029. Prioriteti će uključivati dalje sužavanje prostora za neformalno poslovanje, jačanje poreske discipline, zaštitu zaposlenih, širenje digitalnih i bezgotovinskih plaćanja, pojačan inspekcijski nadzor i obezbeđivanje ravnopravnijih uslova za kompanije koje posluju u formalnoj ekonomiji.
Preliminarni podaci pokazuju da će realizacija programa 2024–2026 do kraja ove godine dostići blizu 80%. Ministarstvo je saopštilo da program uključuje relevantne institucije i zainteresovane strane i da se sprovodi u skladu sa zahtevima Evropske komisije i obavezama Crne Gore iz Reformske agende.
Najnoviji nalazi pokazuju da je Crna Gora ostvarila merljiv napredak u prevođenju ekonomskih aktivnosti u formalne tokove, dok će naredna faza reformi biti usmerena na to da formalno zapošljavanje i poslovanje u skladu sa propisima postanu standard u celoj ekonomiji.
