Na otvaranju konferencije Western Balkans 2030 u Budvi poručeno je da će uspjeh regiona zavisiti od pouzdanih institucija, predvidljivih pravila poslovanja i sposobnosti kompanija da odgovore na izazove evropskog tržišta
Budva, 5. novembar 2026. – Bankarski sektor raspolaže kapitalom i spreman je da finansira razvoj, ali će sposobnost Crne Gore i šireg regiona da iskoriste mogućnosti evropskih integracija zavisiti od konkurentnosti privrede, kvaliteta investicionih projekata i stabilnosti poslovnog ambijenta. Istovremeno, stvarni napredak do 2030. godine moraće da se ogleda i u efikasnijim institucijama, većoj pravnoj sigurnosti i boljem kvalitetu života građana.
To su ključne poruke sa otvaranja konferencije Western Balkans 2030, koju je u Budvi organizovala regionalna medijska platforma The Region, uz institucionalno partnerstvo Savjeta stranih investitora Crne Gore (MFIC).
Konferencija je okupila predstavnike međunarodnih finansijskih institucija, bankarskog sektora, privrede i donosioce odluka kako bi razgovarali o investicijama, evropskim integracijama i ekonomskim perspektivama regiona.
Napredak se mora vidjeti i izvan ekonomskih pokazatelja
Otvarajući konferenciju, Neda Lukić, direktorka komunikacija magazina The Region, istakla je da će se uspjeh Zapadnog Balkana do 2030. godine mjeriti i sposobnošću država da izgrade pouzdane institucije, obezbijede predvidljivost poslovanja i stvore uslove u kojima mladi žele da ostanu i grade svoju budućnost.
„Ekonomije se ne razvijaju nezavisno od društava u kojima funkcionišu“, poručila je Lukić, podsjećajući da je region mnogo vremena proveo čekajući političke dogovore, reforme i povoljnije međunarodne okolnosti.
Naglasila je da evropske integracije predstavljaju važnu razvojnu priliku, ali da unapređenje institucija i kvaliteta života mora biti prioritet već danas.
Govoreći o ulozi medija u regionalnom povezivanju, podsjetila je da je The Region magazin posvećen jadranskom regionu, čija je digitalna platforma dostupna na svim jezicima regiona, sa ciljem da poslovne priče, ideje i različite perspektive budu dostupne publici preko nacionalnih granica.
„Nadam se da ćemo tada imati mnogo manje razloga da govorimo o našem potencijalu, a mnogo više konkretnih dostignuća kojima ćemo moći da se pohvalimo“, kazala je Lukić, govoreći o očekivanjima za 2030. godinu.
Branko Mitrović, predsjednik Odbora direktora MFIC-a i izvršni direktor kompanije ONE Crna Gora, istakao je da su ovakvi susreti posebno značajni u trenutku kada se Crna Gora približava članstvu u Evropskoj uniji.
Prema njegovim riječima, razmjena mišljenja između predstavnika privrede, institucija i međunarodnih partnera omogućava bolje razumijevanje promjena koje predstoje i odluka koje će oblikovati ekonomsku budućnost zemlje.
„Sposobnost da se saslušaju i uvaže drugačija mišljenja, čak i kada se sa njima ne slažemo, predstavlja jednu od vrijednosti na kojima počiva evropska zajednica, čiji dio Crna Gora želi da postane“, poručio je Mitrović.
Banke imaju kapital, kompanijama su potrebni kvalitetni projekti
Prvi panel konferencije, „Financing the Future of the Adria Region“, otvorio je pitanje koliko su finansijski sektor, domaća privreda i državne institucije spremni za mogućnosti i konkurenciju koje donosi evropsko tržište.
U razgovoru koji je moderirao Mirza Mulešković, izvršni direktor Inteligencije MNE, predstavnici EBRD-a i poslovnih banaka saglasili su se da dostupnost kapitala predstavlja važnu prednost, ali da finansiranje mora pratiti jačanje poslovnih kapaciteta, razvoj kvalitetnih projekata i stabilan regulatorni okvir.
Lesia Vykhodtseva, predsjednica Odbora direktora Zapad banke, ocijenila je da je crnogorski bankarski sistem spreman da podrži snažniji investicioni ciklus.
„Bankarski sektor je spreman, stabilan, dobro kapitalizovan i dobro likvidan“, kazala je Vykhodtseva.
Ipak, upozorila je da investitori, pored dostupnosti finansiranja, posebno vrednuju predvidljivost poslovnog okruženja.
„Kada investitor donosi odluku o ulasku na određeno tržište, on može da procijeni rizike i uklopi ih u cijenu investicije. Ali problem nastaje kada se pravila mijenjaju u hodu. Predvidljivost je ključna stvar i na tome treba svi zajedno da radimo“, istakla je.
Osvrnula se i na najavljene ekonomske reforme, naglašavajući potrebu za detaljnim analizama njihovih efekata i transparentnim dijalogom sa privredom, posebno u maloj i otvorenoj ekonomiji kakva je crnogorska.
Kao primjer konkretnih koristi od evropskog povezivanja izdvojila je SEPA sistem plaćanja, navodeći uštede za građane i privredu od devet miliona eura.
Evropski fondovi traže znanje, a ne samo spremnost za ulaganje
Ekaterina Solovova, šefica kancelarije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) u Crnoj Gori, naglasila je da će ta institucija nastaviti da podržava mala i srednja preduzeća kroz finansiranje, tehničku pomoć i savjetodavne programe.
Poseban fokus biće na ženama i mladim preduzetnicima, zelenoj tranziciji i pripremi kompanija za korišćenje evropskih sredstava.
„Članstvo u EU može značiti pristup jedinstvenom tržištu, što će stvoriti nove mogućnosti za izvoznike. Istovremeno, može predstavljati izazov za domaće proizvođače i kompanije koje će biti izložene snažnijoj konkurenciji“, kazala je Solovova.
Objasnila je da EBRD u Crnoj Gori sarađuje sa šest partnerskih finansijskih institucija koje zajedno pokrivaju oko 80 odsto bankarskog tržišta, čime podrška može doprijeti do velikog broja malih i srednjih preduzeća.
Naglasila je da pristup evropskim fondovima zahtijeva znanje o pripremi projekata, postupcima javnih nabavki i međunarodnim standardima, te da iskustvo saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama predstavlja značajnu pripremu za buduće članstvo.
Bogdan Podlesnik, savjetnik Odbora direktora NLB banke, upozorio je da crnogorska preduzeća moraju snažnije da rade na kvalitetu i konkurentnosti kako bi iskoristila pristup evropskom tržištu.
Kao sektore sa značajnim razvojnim potencijalom izdvojio je proizvodnju zdrave hrane, održivi turizam, obnovljive izvore energije i energetski efikasnu gradnju.
„Finansijskih sredstava trenutno ima dovoljno. Jako je značajno kada dobiješ finansijska sredstva ili direktne investicije da, pored samih finansija, dobiješ i know-how“, istakao je Podlesnik.
Govoreći o mogućnostima koje će se otvoriti pristupom evropskim fondovima, pomenuo je iznos od oko 3,5 milijardi eura, ali je naglasio da njihovo korišćenje zavisi od pripremljenosti projekata i raspoloživih stručnih kapaciteta.
„Investitori su spremni da ulažu u Crnu Goru, ali mi moramo biti spremni“, poručio je Podlesnik.
Evropski standardi već mijenjaju bankarske usluge
Tamara Braunović, članica Upravnog odbora Hipotekarne banke zadužena za poslovanje sa stanovništvom, kartično poslovanje i platne usluge, ocijenila je da crnogorski bankarski sistem već u velikoj mjeri posluje u skladu sa evropskim standardima.
„Ulazak u EU otvara šanse za Crnu Goru, za crnogorsko tržište, za crnogorsku privredu i za crnogorske građane, u smislu izraženije konkurencije, povoljnijih kredita, veće pravne sigurnosti i boljih servisa i usluga“, kazala je Braunović.
Ukazala je na napredak u usklađivanju bankarske regulative sa evropskim pravilima, ali i na promjene u navikama korisnika koji sve više prihvataju digitalne finansijske usluge.
Prema njenim riječima, čak 70 odsto međunarodnih platnih transakcija Hipotekarne banke realizuje se putem digitalnih kanala, što pokazuje koliko brzo digitalizacija mijenja odnos građana i kompanija prema bankarskim uslugama.
Istakla je i značaj saradnje sa EBRD-om, razvoja stambenog kreditiranja, edukacije klijenata i zaštite potrošača, naglašavajući da rast finansijskih usluga mora pratiti odgovarajuća regulativa i transparentnost.
Od potencijala do rezultata
Poruke sa otvaranja konferencije i prvog panela ukazale su na zajednički izazov: kapital i evropske mogućnosti postoje, ali će njihov razvojni efekat zavisiti od sposobnosti država i kompanija da ih pretvore u održive investicije, produktivniju privredu i kvalitetnija radna mjesta.
Za Crnu Goru, približavanje članstvu u Evropskoj uniji dodatno povećava značaj pripreme domaćih preduzeća za konkurenciju na jedinstvenom tržištu, dok finansijske institucije ističu da su spremne da podrže taj proces.
Upravo će rezultati tih promjena, od poslovnog ambijenta i konkurentnosti do svakodnevnog života građana, pokazati koliko je Zapadni Balkan iskoristio prilike koje su mu danas na raspolaganju.
