Govoreći na 19. Dubrovnik forumu, hrvatski premijer Andrej Plenković rekao je da promenjeni geopolitički pejzaž zahteva od Evrope da ojača svoju konkurentnost, otpornost i jedinstvo. Obraćajući se na panelu “Doba multipolarnosti: snalaženje u novim realnostima”, ukazao je na rastuće geopolitičko nadmetanje, trgovinske tenzije i pritiske na globalnu ekonomiju kao ključne izazove s kojima se suočava međunarodni poredak.
Plenković je rusku invaziju na Ukrajinu opisao kao prekretnicu koja je preoblikovala evropsku bezbednosnu arhitekturu, naglašavajući potrebu za jačanjem odbrambenih sposobnosti. Naveo je da je Hrvatska već dostigla NATO-ov cilj izdvajanja 2% BDP-a za odbranu i da planira da nastavi povećanje vojne potrošnje do 2030. godine, uz očuvanje stabilnog ekonomskog rasta i zdravih javnih finansija. Istakao je i značaj jačanja evropske odbrambene industrije, dodajući da se hrvatske kompanije sve više pozicioniraju u oblasti naprednih odbrambenih tehnologija.
Forum je okupio i visoke zvaničnike iz celog Zapadnog Balkana kako bi razgovarali o evropskoj budućnosti regiona. Državna sekretarka Srbije Nevena Jovanović učestvovala je na panelu “Evropska unija i Zapadni Balkan: zajedničko rešavanje otvorenih pitanja”, gde je potvrdila opredeljenost Srbije za regionalnu saradnju i proces evropskih integracija, naglasivši da su dijalog, međusobno poverenje i praktična saradnja i dalje ključni za dugoročnu stabilnost i prosperitet.
Potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Crne Gore Ervin Ibrahimović učestvovao je na panelu “Doba multipolarnosti: mnogo pravaca, jedna budućnost”, zajedno s regionalnim ministrima spoljnih poslova i evropskim zvaničnicima. Ponovio je da je glavni spoljnopolitički prioritet Crne Gore završetak pregovora o pristupanju EU i da zemlja postane naredna članica EU do 2028. godine. Ibrahimović je istakao i zamah koji je doneo nedavni Samit EU-Zapadni Balkan u Tivtu, navodeći da je on ojačao podršku proširenju i potvrdio poziciju Crne Gore kao najnaprednije zemlje kandidatkinje u pristupnom procesu.
Zaključujući rasprave, učesnici su se saglasili da jačanje evropske otpornosti — od odbrane i energetske bezbednosti do demokratskih institucija i ekonomske konkurentnosti — mora ići ruku pod ruku s očuvanjem kredibilne politike proširenja, koju su opisali kao ključnu za dugoročnu stabilnost i Evropske unije i Zapadnog Balkana.
