Leta donose dugotrajne toplotne talase i suše, dok iznenadne oluje i ekstremne padavine mogu stići gotovo bez upozorenja. Zime se mogu smenjivati između neuobičajeno blagih perioda i kratkih naleta hladnoće, dok proleće i jesen sve manje liče na jasno određena godišnja doba, a sve više na niz naglih promena. Jednog dana ljudi nose japanke i šortseve, a već sledećeg posežu za zimskim jaknama.
Lako je ove promene jednostavno nazvati „ludim vremenom“, ali naučnici kažu da iza njih stoji mnogo širi obrazac. Međuvladin panel o klimatskim promenama (IPCC) zaključio je da je ljudski uticaj nedvosmisleno zagrejao atmosferu, okeane i kopno i da već utiče na ekstremne vremenske pojave širom sveta. Toplotni talasi postali su učestaliji i intenzivniji u većini kopnenih područja od 1950-ih, dok su se obilne padavine takođe povećale u mnogim regijama.
Evropa je posebno izložena ovom trendu. Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji i Copernicusu, Evropa je kontinent koji se najbrže zagreva, a 2024. bila je njena najtoplija godina otkako postoje merenja. Godinu su obeležile i snažne oluje i velike poplave, u kojima je poginulo najmanje 335 ljudi, dok se procenjuje da su poplave pogodile oko 413.000 osoba.
Zapadni Balkan već je iskusio neke od ovih ekstrema. Tokom leta 2025. delovi regiona zabeležili su ekstreman toplotni stres, dok su jugoistočnu Evropu pogodile teške do ekstremne suše i nizak vodostaj reka. Copernicus je izvestio da su delovi Zapadnog Balkana, Grčke i Türkiye imali najmanje jedan dan „ekstremnog“ toplotnog stresa, definisanog kao maksimalna osećajna temperatura od najmanje 46°C. Istovremeno je jul doneo velike poplave u delovima Balkana, uključujući Hrvatsku i istočnu Rumuniju.
Važno je napraviti još jednu razliku. Klimatske promene ponekad se poistovećuju sa oštećenjem ozonskog omotača, ali nije reč o istoj pojavi. NASA navodi da oštećenje ozonskog omotača nije glavni uzrok globalnih klimatskih promena. Glavni pokretač današnjeg zagrevanja jeste nakupljanje gasova sa efektom staklene bašte, posebno kao posledica ljudskih aktivnosti. Oštećenje ozonskog omotača i klimatske promene ipak jesu povezani, jer su neke supstance koje utiču na razgradnju ozona ujedno i gasovi sa efektom staklene bašte.
Uzroci su, dakle, mnogo širi od jedne određene tehnologije ili načina života. Sagorevanje fosilnih goriva za proizvodnju električne energije, grejanje, industriju i transport, promene u korišćenju zemljišta i druge ljudske aktivnosti povećale su koncentraciju gasova sa efektom staklene bašte.
To ne znači da je pojedinac koji izabere automobil na benzin ili ne reciklira lično odgovoran za toplotni talas; klimatski sistem pre svega oblikuju kumulativne emisije i veliki ekonomski i energetski sistemi.
Veštačka inteligencija donosi još jednu savremenu komplikaciju. Sama AI nije glavni uzrok današnjih klimatskih promena, ali infrastruktura koja se ubrzano širi kako bi podržala AI sisteme ima svoj ekološki otisak. Data centri troše velike količine električne energije, a Međunarodna agencija za energiju procenjuje da bi globalna potrošnja električne energije u data centrima, prema osnovnom scenariju, mogla više nego da se udvostruči — sa oko 460 TWh u 2024. na više od 1.000 TWh do 2030. godine. AI je jedan od najvažnijih pokretača tog rasta.
To ne znači da razvoj AI treba jednostavno zaustaviti. Znači da je važno odakle dolazi energija koja je pokreće. Ako se dodatna potražnja za električnom energijom sve više pokriva iz obnovljivih i niskougljeničnih izvora, uticaj na klimu može biti manji; ako se u velikoj meri oslanja na fosilna goriva, dešava se suprotno. Isti princip važi za gotovo svaki tehnološki razvoj: pitanje nije samo šta čovečanstvo izumi, već i kako se ta tehnologija napaja energijom i koristi.
Tu u priču ulaze Ciljevi održivog razvoja Ujedinjenih nacija. Kako se približava 2030. godina, svet je još veoma daleko od ostvarivanja celokupne agende. Procena UN-a iz 2025. pokazala je da je samo 18% ciljeva koje je moguće oceniti bilo na dobrom putu, dok je 48% pokazivalo nedovoljan napredak, a 18% je zapravo nazadovalo u odnosu na 2015.
Zapadni Balkan se zato suočava sa posebno vidljivom verzijom globalne dileme. Region razvija električnu mobilnost, obnovljive izvore energije, održivije gradove i nove ekološke inicijative, dok se istovremeno suočava sa zastarelom infrastrukturom, zavisnošću od fosilnih goriva i ekonomskim pritiskom tranzicije ka čistijem modelu.
Neobično vreme koje danas doživljavamo ne bi trebalo nužno da nas tera u paniku svaki put kada temperatura preko noći promeni 15 stepeni. Ali ne bi trebalo ni da nam postane toliko uobičajeno da prestanemo da pitamo zašto se to dešava. Nazvati vreme „bipolarnim“ možda je jednostavan način da opišemo ono što doživljavamo; razumeti zašto se klima menja znatno je važnije.
Na kraju, pitanje nije može li se čovečanstvo vratiti upravo onim godišnjim dobima kojih se ljudi sećaju od pre nekoliko decenija. Klima se već promenila. Pitanje je koliko ćemo daljih promena dozvoliti, koliko ćemo se dobro pripremiti za rizike koji su već neizbežni i hoćemo li današnje sve neobičnije vreme tretirati kao neprijatnost kojoj se jednostavno moramo prilagoditi — ili kao upozorenje koje nam još ostavlja prostor za delovanje.
