Na sastanku su učestvovale Hrvatska, Kipar, Francuska, Grčka, Italija, Malta, Portugal, Slovenija i Španija, zajedno sa predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Leyen, predsednikom Evropskog saveta Antóniom Costom, evropskom komesarkom za Mediteran Dubravkom Šuicom, princom Albertom II od Monaka i jordanskim prestolonaslednikom Al Husseinom bin Abdullahom II.
Samit, održan pod sloganom „Za bezbedniji, održiviji i otporniji Mediteran“, bio je usmeren na bezbednost i migracije, energetiku, zaštitu životne sredine, upravljanje vodama, demografske izazove i odnose sa južnim susedstvom EU. Razgovaralo se i o pitanjima za koja se očekuje da će se naći na predstojećem sastanku Evropskog saveta, uključujući Višegodišnji finansijski okvir EU za period 2028–2034, proširenje, podršku Ukrajini, situaciju na Bliskom istoku i rast cena energije.
Održivost i energetska bezbednost takođe su bile među centralnim temama razgovora. Lideri su razmatrali prelazak na čistu energiju, zaštitu morskih resursa i ribljeg fonda Mediterana, kao i politike podrške ostrvima u regionu. Uoči samita, hrvatski premijer Andrej Plenković sastao se i sa von der Leyen i drugim liderima, a među temama su bile pristupačnost cena energije i sigurnost snabdevanja u uslovima nestabilnosti na Bliskom istoku.
Samit je završen usvajanjem Splitske deklaracije, koja sažima zajedničke prioritete zemalja MED9 i rad tokom jednogodišnjeg hrvatskog predsedavanja. Skup je ukazao na sve veći značaj Mediterana u bezbednosnim, ekonomskim i geopolitičkim raspravama unutar EU, dok je Hrvatska događaj iskoristila da se dodatno predstavi kao veza između Mediterana i centralne Evrope.
