Studentskoj listi čestitke povodom pobede na parlamentarnim izborima održanim 25. oktobra uputili su evropski lideri, predstavnici susednih država i međunarodni zvaničnici. Izborni rezultat označava kraj četrnaestogodišnje dominacije Srpske napredne stranke u izvršnoj vlasti. Dok Brisel naglašava značaj demokratskih reformi i evropske budućnosti Srbije, reakcije iz Vašingtona, Kijeva i Moskve ukazuju na šire diplomatske posledice političkih promena.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen čestitala je Studentskoj listi i obećala podršku Evropske unije reformama u oblasti vladavine prava, slobode medija, borbe protiv korupcije i jačanja demokratskih institucija. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos pozdravila je izuzetno visoku izlaznost birača, ocenivši da rezultat predstavlja priliku za novo poglavlje u odnosima Srbije i EU. Čestitkama su se pridružili predsednik Evropskog saveta Antonio Košta i predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola, koja je ponovila spremnost Parlamenta da podrži reforme i evropske integracije Srbije.
Generalni sekretar Saveta Evrope Alen Berse pozdravio je izborni rezultat i prihvatanje poraza od strane Aleksandra Vučića, ističući značaj mirne demokratske tranzicije. Izrazio je spremnost organizacije da sarađuje sa demokratski izabranim rukovodstvom Srbije na jačanju ljudskih prava, demokratije i vladavine prava.
Reakcije iz susednih zemalja imaju poseban značaj. Crnogorski premijer Milojko Spajić pozdravio je izborni rezultat kao izraz demokratske volje građana Srbije, naglasivši da odnose Srbije i Crne Gore treba meriti konkretnim rezultatima saradnje, a ne diplomatskim nesuglasicama. Predsednik Crne Gore Jakov Milatović izrazio je nadu da će rezultat otvoriti novo poglavlje u bilateralnim odnosima, zasnovano na prijateljstvu, iskrenom dijalogu i zajedničkoj evropskoj budućnosti.
Hrvatski premijer Andrej Plenković čestitao je Studentskoj listi i izrazio spremnost za unapređenje odnosa Zagreba i Beograda, uključujući dijalog o nerešenim bilateralnim pitanjima. Mađarski premijer Peter Mađar izjavio je da je razgovarao sa predstavnicima pobedničkog pokreta i uverio ih u podršku Mađarske. Dodao je da je pobeda njegovog političkog pokreta na izborima u Mađarskoj u aprilu dala dodatni podsticaj srpskim studentima tokom njihove dugotrajne borbe.
Iz Bosne i Hercegovine čestitke je uputila članica Predsedništva Željka Cvijanović, uz želju da Srbija nastavi da se razvija i napreduje. Predsednik Republike Srpske Siniša Karan takođe je čestitao, dok je Milorad Dodik naglasio značaj očuvanja saradnje Srbije i Republike Srpske. Regionalne reakcije podstakle su očekivanja o obnovljenom diplomatskom dijalogu, iako će budući odnosi zavisiti od politike koju bude vodila nova vlada Srbije.
Van regiona, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozdravio je rezultat kao priliku za novo poglavlje u bilateralnim odnosima i pokazao interesovanje za proširenje saradnje. U Sjedinjenim Američkim Državama republikanski kongresmen Džo Vilson čestitao je građanima Srbije i studentima, izrazivši nadu u obnovu odnosa Vašingtona i Beograda. Njegova izjava predstavlja reakciju člana Kongresa, a ne zvaničan stav američke administracije.
Reakcija Moskve bila je uzdržanija. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov osvrnuo se na izborni rezultat, pohvalivši doprinos Aleksandra Vučića rusko-srpskim odnosima i izrazivši nadu da će nastaviti da podržava te veze i iz opozicije. Za razliku od evropskih lidera koji su čestitali Studentskoj listi, Kremlj nije uputio direktnu čestitku pokretu. Različite reakcije Brisela, Kijeva i Moskve ukazuju na diplomatske izazove koji očekuju novu vladu Srbije, posebno u usklađivanju evropskih ambicija sa dugogodišnjim odnosima izvan EU.
Izborima su prethodile gotovo dve godine studentskih protesta, pokrenutih nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine, kada je poginulo 16 ljudi. Zahtevi za utvrđivanje odgovornosti prerasli su u širok društveni pokret koji je tražio borbu protiv korupcije, veću nezavisnost institucija i političke promene. Prema preliminarnim podacima Republičke izborne komisije objavljenim 26. oktobra, na osnovu rezultata sa 8.135 biračkih mesta, Studentska lista osvojila je 52,65 odsto glasova, a koalicija Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija 39,22 odsto. Izlaznost je iznosila 68,78 odsto, što ukazuje na izuzetno veliko učešće građana.
Vučić je priznao poraz svog političkog bloka, dok projekcije izbornih posmatrača pokazuju da će Studentska lista imati apsolutnu većinu u Narodnoj skupštini, koja broji 250 poslanika. Socijalistička partija Srbije, sa približno 2,17 odsto glasova, mogla bi prvi put da ostane van parlamenta jer nije prešla izborni cenzus. Konačna raspodela poslaničkih mandata zavisi od završetka zvaničnog izbornog postupka.
Neposredni izazov za Studentsku listu biće pretvaranje izbornog mandata u funkcionalnu vladu sposobnu da sprovede institucionalne reforme, uz istovremeno upravljanje ekonomskim prioritetima i međunarodnim odnosima. Predsednički izbori, koji moraju biti održani nakon Vučićeve ostavke u septembru, predstavljaće još jednu važnu političku prekretnicu pre kraja godine.
Za Srbiju ovi izbori predstavljaju više od promene parlamentarne većine. Otvorili su očekivanja institucionalne obnove u zemlji i nove mogućnosti za diplomatsku saradnju sa svetom. Međunarodne čestitke pokazuju spremnost za saradnju sa novim rukovodstvom, ali će pravac političkih promena zavisiti pre svega od odluka buduće vlade i reformi koje bude sprovela.
