Privredna komora Crne Gore predstavila je Analizu ekonomije 2006–2026 — dve decenije ekspanzije, kriza, oporavka i ubrzanog rasta koji sada ulazi u zreliju fazu. Model zasnovan na potrošnji, turizmu i uvozu dostiže svoje granice, a ekonomija šalje jasne signale da je vreme za novu strukturu rasta.
U tom periodu nominalni BDP je porastao 275% (sa 2,17 na 8,17 mlrd €), realni rast iznosio je 65%, a BDP po stanovniku dostigao je 13.100 € u 2025. Standard građana je vidno porastao: zaposlenost +79%, prosečna plata sa 282 na 1.012 €, nezaposlenost prepolovljena. Ali produktivnost -ključ dugoročnog rasta- danas je niža nego 2006.
Potrošnja domaćinstava ostala je glavni motor rasta, dok je izvoz robe pao na svega 7,2% BDP-a. Spoljnotrgovinski deficit je 2025. dostigao 3,74 mlrd €, a pokrivenost uvoza izvozom pala na 13%. Turizam i usluge ublažavaju jaz, ali ne rešavaju strukturnu slabost: ekonomija se i dalje teško finansira sopstvenom proizvodnjom.
Strane investicije od obnove nezavisnosti dosegle su 16 mlrd €, ali se struktura vratila ka nekretninama (49% SDI). Usluge čine 64% BDP-a, dok su industrija i poljoprivreda gotovo prepolovljene. ICT sektor je eksplodirao – sa 828 na skoro 4.000 kompanija. Ipak, proizvodni kapaciteti ostaju “tanki”.
Privredna komora Crne Gore izdvaja sedam lekcija za budući period razvoja: bez produktivnosti nema održivog rasta; diverzifikacija je preduslov otpornosti; otvorenost je prednost samo uz domaću proizvodnju; fiskalni prostor se stvara u dobrim godinama; institucije su temelj; infrastruktura nije dovoljna; demografija određuje plafon rasta.
Predsednica Komore dr Nina Drakić poručuje: „Brz rast nije isto što i zdrav rast. Sledeću deceniju moramo iskoristiti bolje nego prethodne.“ I dodaje: „Narednih deset godina rast treba meriti kvalitetom i održivošću, a ne samo brzinom.“
Plan razvoja do 2035. ide korak po korak: prvo fiskalna disciplina i stabilan regulatorni okvir; zatim jačanje ICT-a, energetike, logistike, lake industrije i povezivanje poljoprivrede sa turizmom; a dugoročno — obnovljivi izvori energije, tržište kapitala i puna integracija u jedinstveno tržište EU.
Cilj jeza Crnu Goru jasan: produktivnija, diversifikovanija i izvozno konkurentnija ekonomija, sa BDP-om po stanovniku na 65–70% proseka EU.
