Do pre ne tako mnogo vremena, klima-uređaj se u mnogim domaćinstvima širom regiona smatrao luksuzom. Brojne starije kuće nisu imale nikakve sisteme za hlađenje, pa su se ljudi oslanjali na ventilatore, roletne i prirodno provetravanje kako bi lakše podneli letnje temperature. Danas je slika potpuno drugačija. Od stanova i kancelarija do malih komšijskih prodavnica, kafića i javnog prevoza, klima-uređaji postali su standardna oprema, a mnoga domaćinstva sada imaju i više od jednog uređaja.
Ova promena ne odražava samo viši životni standard i dostupniju tehnologiju, već i sve izraženiji uticaj klimatskih promena. Duži i intenzivniji toplotni talasi učinili su sisteme za hlađenje sve važnijim za komfor, produktivnost i, u mnogim slučajevima, javno zdravlje. Moderni klima-uređaji omogućavaju i grejanje tokom zime, zbog čega predstavljaju investiciju za celu godinu, a ne samo sezonski uređaj.
Uprkos njihovim prednostima, zdravstveni stručnjaci i dalje preporučuju odgovornu upotrebu. Dug boravak u veoma hladnim, klimatizovanim prostorijama ili sedenje direktno na udaru hladnog vazduha može izazvati nelagodnost, ukočenost mišića i iritaciju očiju ili disajnih puteva. Nagli prelazak iz ekstremne spoljne vrućine u jako rashlađenu prostoriju takođe može dodatno opteretiti organizam, zbog čega su umerene temperature i postepeno prilagođavanje najsigurniji pristup.
Kako leta postaju sve toplija, klima-uređaj sve manje je luksuz, a sve više potreba. Ipak, kao i kod mnogih tehnologija koje unapređuju svakodnevni život, najveće koristi donosi kada se koristi mudro, pružajući olakšanje od vrućine, uz istovremenu zaštitu zdravlja i energetsku efikasnost.
