Program, nazvan „Euro model“, trebalo bi da stupi na snagu u januaru 2027. godine i predviđa minimalne zarade od 1.000 evra za radna mesta koja zahtevaju osnovno ili niži nivo obrazovanja, 1.250 evra za poslove koji zahtevaju srednje obrazovanje i 1.400 evra za pozicije koje zahtevaju visoko obrazovanje. Vlada je usvojila paket zakona koji bi trebalo da omogući novi sistem obračuna zarada.
Spajić je ovu meru predstavio ne samo kao politiku zarada već i kao deo šireg nastojanja da se odgovori na moguće demografske posledice članstva u EU. Predstavljajući model, istakao je da su ljudi najvažniji resurs Crne Gore i upozorio da su neke zemlje nakon ulaska u EU doživele značajan gubitak stanovništva. Rekao je da Crna Gora treba da obezbedi da koristi evropskih integracija ne dovedu do masovnog odlaska sopstvenog stanovništva.
Ova zabrinutost povezana je sa jednim od osnovnih principa EU — slobodnim kretanjem ljudi i radnika. Jedinstveno tržište EU zasniva se na četiri slobode — kretanju robe, usluga, ljudi i kapitala — dok pravila EU o slobodnom kretanju radnika omogućavaju građanima država članica da pod utvrđenim uslovima rade u drugim članicama. Crna Gora već usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU u ovoj oblasti u okviru pristupnih pregovora.
To znači da bi članstvo u EU crnogorskim građanima moglo da otvori znatno veće mogućnosti za zapošljavanje u drugim državama Unije.
Za malu zemlju sa oko 620.000 stanovnika, vlada mogućnost mobilnosti radne snage vidi i kao priliku i kao potencijalni izazov: veće zarade i bolji ekonomski uslovi kod kuće mogli bi da učine trajno preseljenje u inostranstvo manje privlačnim radnicima, posebno mlađim ljudima.
Ovo pitanje posebno je značajno imajući u vidu tekući pristupni proces Crne Gore. Vlada je više puta postavila ambiciozan cilj da pregovore završi do kraja 2026. godine i da bude spremna za članstvo u EU 2028. Istovremeno, Podgorica radi na zatvaranju pregovaračkih poglavlja povezanih sa unutrašnjim tržištem, uključujući slobodno kretanje radnika.
„Euro model“ zato predstavlja pokušaj da se odgovori na jedan od manje vidljivih izazova evropskih integracija: da veća sloboda kretanja širom Evrope bude praćena i snažnijim razlozima da ljudi karijeru i porodicu grade u svojoj zemlji. Da li će veće zarade biti dovoljne da spreče odlazak stanovništva ostaje otvoreno pitanje, jer na odluke o iseljavanju ne utiču samo plate već i mogućnosti zapošljavanja, javne usluge, stanovanje, obrazovanje i ukupan kvalitet života.
Istovremeno, predlog vlade otvorio je pitanja među poslodavcima o njegovoj primeni i uticaju viših troškova rada. Unija poslodavaca Crne Gore već se sastala sa Spajićem kako bi razgovarala o načinu uvođenja modela, a premijer je rekao da su vlada i poslodavci dogovorili korake ka njegovoj primeni.
