Hrvatska sprovodi širok investicioni program koji obuhvata železnice, puteve, luke, unutrašnje plovne puteve i avijaciju, pri čemu su milijarde evra već obezbeđene ili planirane za naredne godine. Vrednost projekata podržanih kroz evropske programe finansiranja trenutno iznosi oko 5,57 milijardi evra, uključujući približno 3,45 milijardi evra bespovratnih sredstava EU.
Jedan od najvažnijih projekata je rekonstrukcija i elektrifikacija železničke pruge Hrvatski Leskovac–Karlovac, deonice duge 44 kilometra koja se modernizuje izgradnjom drugog koloseka, novih mostova, vijadukata, stanica i elektroenergetske infrastrukture. Projekat vredan 348,5 miliona evra trebalo bi da bude završen do kraja 2029. godine i omogućiće vozovima brzine do 160 km/h.
Ova deonica deo je planirane nizinske pruge između Zagreba i Rijeke, koja bi trebalo da omogući bržu vezu sa najvećom hrvatskom lukom i Centralnom Evropom. Budući koridor dug 175 kilometara planiran je kao potpuno elektrifikovana dvokolosečna pruga sa više od 30 tunela i vijadukata, uključujući planirani tunel kroz Veliku Kapelu dug 14 kilometara.
Ulaganja u železnicu trebalo bi da ostanu jedan od glavnih prioriteta, pri čemu se već investira više od 1,7 milijardi evra, dok je za narednu deceniju planirano još oko šest milijardi evra projekata modernizacije. Hrvatska obnavlja i putničku flotu, sa 70 novih niskopodnih vozova koji su već u saobraćaju, dok su do 2029. planirani dodatni električni, baterijski i hibridni vozovi.
Paralelno se širi i putna infrastruktura, uključujući završetak Istarskog ipsilona, nove brze saobraćajnice, obilaznice i dodatne trake na auto-putevima. U toku su i pripreme za projekte poput predložene veze Istarski X prema Labinu i novog mosta koji bi povezao Krk sa kopnom.
Hrvatska značajno ulaže i u svoje luke, a projekti se realizuju u Rijeci, Splitu, Zadru, Krku, Rabu i Rovinju, dok se ulaganja nastavljaju i u unutrašnje plovne puteve i Luku Osijek. U avio-saobraćaju Croatia Airlines obnavlja svoju flotu avionima Airbus A220, a do kraja jula isporučeno je 10 od ukupno 15 planiranih letelica. Vlada navodi da je dugoročni cilj stvaranje bezbednije, brže i bolje povezane saobraćajne mreže, koja će ojačati veze između hrvatskih regiona i istovremeno poboljšati položaj zemlje na evropskim transportnim koridorima.
