Hrvatska beleži kontinuiran pad broja monaha i časnih sestara, jer interes za verska zvanja slabi među mlađim generacijama. Najnoviji podaci ukazuju na stalni pad novih pristupanja manastirima i verskim zajednicama, prateći trend prisutan širom Evrope.
Predstavnici Crkve ovaj pad povezuju sa promenama društvenih vrednosti, nižim natalitetom i promenama životnih prioriteta, što smanjuje bazu potencijalnih kandidata.
Istovremeno, postojeće verske zajednice stare, što otvara pitanje dugoročne održivosti i budućnosti monaških institucija.
Ovaj trend ukazuje na širu transformaciju hrvatskog društva, u kojem tradicionalni verski putevi gube na značaju.
