Izmene crnogorskih propisa o radu omogućavaju ženama koje imaju snažne menstrualne bolove i povezane zdravstvene tegobe da koriste do tri dana plaćenog menstrualnog odsustva godišnje. Mera je usvojena na osnovu predloga koji je pokrenula poslanica Pejović. Inicijativa je inspirisana sličnim zakonskim rešenjem uvedenim u Španiji, koja je postala jedna od prvih evropskih zemalja u kojima je menstrualno odsustvo priznato kao zakonsko pravo.
Pejović je ovo pitanje pokrenula u Skupštini Crne Gore, navodeći da menstrualno zdravlje više ne bi trebalo da ostane tema o kojoj se govori isključivo privatno, već da ga treba prepoznati kao deo šire rasprave o zdravlju žena, uslovima rada i ravnopravnosti.
Usvajanje mere pozdravili su zagovornici prava žena, ocenivši je važnim korakom ka stvaranju inkluzivnijeg radnog okruženja. Pristalice ističu da ova politika ne predstavlja privilegiju, već priznanje da određena zdravstvena stanja mogu značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje žena i njihove profesionalne obaveze.
Pored neposrednog uticaja na zaposlene, očekuje se da će odluka doprineti većoj svesti o stanjima reproduktivnog zdravlja koja često ostaju nedijagnostikovana, uključujući sindrom policističnih jajnika (PCOS), endometriozu i miome materice.
Ova stanja ne zavise od životnog doba i sve češće pogađaju žene u različitim životnim fazama — od tinejdžerki koje su nedavno ušle u adolescenciju, preko žena u dvadesetim i tridesetim godinama, do onih koje se približavaju perimenopauzi i menopauzi ili kroz njih već prolaze.
Kod mnogih žena simptomi povezani s ovim stanjima mogu uključivati snažne bolove, neredovne cikluse, umor i druge poteškoće koje se često umanjuju ili pogrešno razumeju. Zdravstveni stručnjaci i aktivisti više puta su ukazivali na važnost uklanjanja stigme i podsticanja ranijeg dijagnostikovanja i lečenja.
Ovim potezom Crna Gora svrstala se među mali broj evropskih država koje menstrualno zdravlje uređuju kroz radno zakonodavstvo, istovremeno otvarajući širu regionalnu raspravu o tome kako radna mesta mogu bolje odgovoriti na zdravstvene potrebe žena.
Odluka je povećala i očekivanja da bi druge zemlje Zapadnog Balkana mogle da razmotre slične inicijative. Zagovornici navode da primer Crne Gore pokazuje koliko je važno zdravlje žena tretirati kao pitanje javne politike, a ne kao privatnu stvar, kao i da bi snažnija institucionalna podrška mogla da poboljša i zdravstvene ishode i ravnopravnost na radnom mestu širom regiona.
