Zvanični podaci pokazuju da je javni dug Srbije porastao za približno 950 miliona eura u odnosu na kraj 2025. godine, kada je iznosio 40,34 milijarde eura. Uprkos nominalnom rastu, udio duga u BDP-u ostao je ispod 45%, znatno ispod praga od 60% utvrđenog Maastrichtskim kriterijima Evropske unije, koji se široko koristi kao mjerilo fiskalne održivosti.
Ministarstvo finansija saopćilo je da se strukturom duga i dalje upravlja u skladu sa srednjoročnom strategijom upravljanja javnim dugom, uz fokus na očuvanje makroekonomske stabilnosti, smanjenje troškova finansiranja i ograničavanje izloženosti valutnom i kamatnom riziku. Javni dug predstavlja ukupan iznos obaveza centralne vlasti, uključujući domaće i vanjsko zaduživanje, i uobičajeno se prati kao pokazatelj fiskalne pozicije zemlje i njene dugoročne finansijske stabilnosti.
Srbija je tokom protekle decenije značajno smanjila teret duga, koji je ranije premašivao 70% BDP-a, iako je u novije vrijeme zaduživanje povećano zbog ulaganja u infrastrukturu, energetskih projekata i širih prioriteta ekonomskog razvoja.
Ekonomisti uglavnom ističu da održavanje javnog duga ispod međunarodno prihvaćenih pragova održivosti vladama daje veću fiskalnu fleksibilnost, ali i da nastavak zaduživanja zahtijeva pažljivo upravljanje u uslovima viših globalnih kamatnih stopa i neizvjesnih ekonomskih prilika.
