Borba za Addiko Bank na prvi pogled deluje kao još jedna priča o akviziciji u evropskom bankarskom sektoru. U stvarnosti, ona sve više postaje pokazatelj načina na koji se finansijska moć u jugoistočnoj Evropi postepeno preraspodeljuje.
Slovenačka NLB grupa vratila se sa ponudom od 29 evra po akciji za preuzimanje Addiko Banke, nakon što 2024. godine nije uspela u preuzimanju ove banke. Istovremeno, austrijski Raiffeisen Bank International (RBI) povećao je svoju ponudu na 26,50 evra po akciji, čime je Addiko postao jedna od najtraženijih bankarskih meta u regionu.
Iza konkurentskih ponuda ne nalazi se samo borba za jednu banku, već mnogo šira trka za obim, tržišnu poziciju i dugoročan uticaj u trenutku kada se konsolidacija bankarskog sektora ponovo ubrzava širom regiona.
Za Borana Kerima, osnivača i generalnog direktora konsultantske kuće BSK Consulting iz Beograda, pojačano interesovanje za Addiko nije iznenađenje.
„Srpsko bankarsko tržište je premalo za broj banaka koje danas posluju na njemu. Konsolidacija je neizbežna“, kaže Kerim.
Prema njegovim rečima, šest najvećih banaka već kontroliše između 75 i 80 odsto tržišta, ostavljajući sve manje prostora manjim igračima za organski rast.
U evropskom bankarskom okruženju, koje postaje sve zahtevnije, veličina više nije prednost, već nužnost.
To objašnjava zašto je Addiko, iako nije među najvećim bankama u regionu, odjednom postao strateški veoma važan.
„U takvoj strukturi Addiko predstavlja specifičnu nišu fokusiranu na stanovništvo i mala i srednja preduzeća, što ga čini posebno interesantnim kupcima koji žele da ojačaju upravo te segmente poslovanja“, objašnjava Kerim.
Atraktivnost Addiko banke, međutim, prelazi granice Srbije.
Addiko posluje u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji i Crnoj Gori – tržištima koja ostaju izuzetno važna za bankarske grupacije koje žele regionalni domet, jaču prekograničnu poziciju i dublji pristup ekonomskim koridorima jugoistočne Evrope.
Njegova prava vrednost možda nije u bilansu stanja, već u geografiji.
Za NLB bi preuzimanje Addika značajno ojačalo ambiciju da se pozicionira kao jedna od ključnih bankarskih grupacija šireg Adria regiona. Obnovljena ponuda istovremeno odražava i šire pritiske koji menjaju evropski bankarski sektor: rast regulatornih troškova, skupu digitalnu transformaciju, sporiji privredni rast i sve agresivniju konkurenciju fintech kompanija.
Veći bilansi danas znače veću otpornost.
Ipak, Kerim upozorava da se bitka za Addiko ne može posmatrati isključivo kao regionalna borba za uticaj.
„Ne deluje mi da je ovo deo nekog šireg regionalnog trenda. Kada pogledamo potencijalne kupce, vidimo banke koje već posluju na srpskom tržištu. Ovo je pre svega lokalna borba za pozicioniranje u trenutku kada su vlasnici Addika odlučili da prodaju banku“, kaže on.
Ta razlika je važna.
Iako transakcija ima šire regionalne implikacije, njena logika možda je ipak najviše povezana sa samom strukturom srpskog bankarskog tržišta, posebno sa sve manjim prostorom za organski rast u sektoru koji je već visoko koncentrisan.
Ali talas konsolidacije očigledno se ne zaustavlja samo na Addiku.
AIK Group iz Srbije nedavno je dogovorila preuzimanje većinskog udela u hrvatskoj Podravskoj banci, dodatno potvrđujući da regionalni finansijski igrači sve aktivnije šire svoje prisustvo širom regiona i jačaju svoje pozicije unutar tržišta Evropske unije.
Zajedno, ove dve transakcije ukazuju na novu fazu razvoja bankarskog sektora, fazu u kojoj regionalne grupacije postaju ambicioznije, dok srednje i specijalizovane banke sve više postaju strateška imovina, a sve manje samostalni igrači.
Godinama je bankarski sektor jugoistočne Evrope bio oblikovan pre svega širenjem zapadnoevropskih finansijskih grupacija. Austrijske i italijanske banke agresivno su ulazile na tržišta posttranzicionih ekonomija i gradile regionalne mreže od Ljubljane do Skoplja. Danas se, međutim, pojavljuje nova dinamika: regionalni igrači sami postaju konsolidatori.
Ta promena mogla bi da bude važnija od bilo koje pojedinačne transakcije, jer uticaj banaka odavno prevazilazi same bilanse stanja. Banke oblikuju pristup kapitalu, poslovnu ekspanziju, infrastrukturno finansiranje, digitalizaciju i dugoročnu ekonomsku integraciju. U fragmentisanim ekonomijama koje se i dalje suočavaju sa neujednačenim rastom i investicionim jazom, finansijske mreže često predstavljaju jednu od retkih struktura koje povezuju tržišta na regionalnom nivou.
Kerim ipak smatra da sama konsolidacija neće rešiti dublje probleme finansiranja privrede.
„Nama ne treba više banaka. Nama treba tržište kapitala koje će kompanijama omogućiti alternativne izvore finansiranja“, kaže on.
Možda upravo ta rečenica najbolje objašnjava širi značaj cele priče o Addiku.
Jer iako veće bankarske grupacije mogu doneti efikasnost, obim i snažnije kapitalne pozicije, ekonomije koje ostaju previše zavisne od bankarskog finansiranja i dalje će se suočavati sa ograničenjima dugoročnog rasta i diverzifikacije investicija.
Ukoliko do akvizicije zaista dođe, analitičari veruju da to neće biti poslednji veliki posao koji će promeniti izgled bankarskog sektora regiona.
Naprotiv, bitka za Addiko mogla bi ostati upamćena kao još jedan signal da bankarstvo u jugoistočnoj Evropi ulazi u novu eru, koju će manje definisati ulazak novih igrača, a mnogo više konsolidacija, obim i trka za regionalni uticaj.
