Kupovina čak i stana od 50 kvadratnih metara u Beogradu i dalje je nedostižna za mnoga domaćinstva, jer kombinacija visokih cena nekretnina, kamatnih stopa i relativno skromnih plata nastavlja da produbljuje jaz između primanja i troškova stanovanja.
Najnoviji proračuni pokazuju da plata potrebna za nesmetano finansiranje takve kupovine u velikoj meri zavisi od lokacije, cene nekretnine i toga da li kupac uzima stambeni kredit. Stanovi u traženijim centralnim delovima grada mogu zahtevati znatno veća primanja od nekretnina na periferiji prestonice.
Jaz u pristupačnosti posebno je vidljiv kada se cene nekretnina uporede sa prosečnim platama. Čak i uz dva prihoda u domaćinstvu, kupci često moraju da izdvajaju značajan deo mesečnih primanja za otplatu kredita, dok banke prilikom procene kreditnih zahteva primenjuju i ograničenja koja se odnose na prihode i zaduženost.
Za mlađe kupce situacija je posebno teška. Uštedeti dovoljno novca za učešće, uz istovremeno plaćanje kirije i svakodnevnih troškova, može znatno produžiti vreme potrebno za ulazak na tržište nekretnina.
Takva situacija povećala je i potražnju za manjim stanovima i nekretninama udaljenijim od centra grada, gde su cene uglavnom niže. Međutim, kompromis često podrazumeva duže vreme putovanja i veće troškove prevoza.
Beogradsko tržište nekretnina zato i dalje otvara šire pitanje koliko su cene stanova usklađene sa lokalnim primanjima. Iako kupovina stana ostaje važan dugoročni cilj za mnoga domaćinstva u Srbiji, nivo prihoda potreban da bi se taj cilj ostvario pokazuje koliko je vlasništvo nad nekretninom postalo teško dostižno za veliki deo stanovništva grada.
