Crna Gora napreduje u evropskim integracijama, modernizuje pojedine sektore i nastavlja da privla\u010di strani kapital. Ipak, kompanije koje posluju u zemlji ne vide jednako sna\u017ean napredak u uslovima poslovanja. Najnovija Bijela knjiga Savjeta stranih investitora u Crnoj Gori (MFIC) pokazuje da se, uprkos reformama, brojne prepreke sa kojima se investitori godinama suo\u010davaju i dalje sporo otklanjaju.<\/p>\n\n\n\n
MFIC<\/a> indeks lako\u0107e poslovanja za 2026. godinu iznosi 6,4, \u0161to je blagi pad u odnosu na pro\u0161logodi\u0161njih 6,5. Istovremeno, ukupna ocjena investicionog ambijenta ostala je nepromijenjena, na nivou od 6,3.<\/p>\n\n\n\n Iza relativno stabilnih pokazatelja, me\u0111utim, kriju se zna\u010dajne razlike me\u0111u sektorima. Dok bankarstvo bilje\u017ei napredak, a turizam prvi rast nakon nekoliko godina, uslovi poslovanja u transportu, trgovini, proizvodnji i energetici ocijenjeni su slabije nego prethodne godine.<\/p>\n\n\n\n Predstavljaju\u0107i 16. izdanje Bijele knjige u Podgorici, predsjednik Odbora direktora MFIC-a Branko Mitrovi\u0107<\/a> istakao je da blagi pad indeksa ne zna\u010di dramati\u010dno pogor\u0161anje poslovnih uslova, ali pokazuje da se ostvareni napredak jo\u0161 ne odra\u017eava dovoljno na svakodnevno poslovanje kompanija.<\/p>\n\n\n\n \u201eNapredak je evidentan, ali njegov tempo i efekti jo\u0161 nijesu dovoljni da zna\u010dajnije unaprijede ukupnu investicionu klimu\u201c, poru\u010dio je Mitrovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Istra\u017eivanje je sprovedeno me\u0111u 34 kompanije \u010dlanice MFIC-a. Savjet okuplja ukupno 40 me\u0111unarodnih kompanija koje generi\u0161u oko 21 odsto crnogorskog BDP-a i zapo\u0161ljavaju gotovo \u0161est hiljada ljudi.<\/p>\n\n\n\n Bankarstvo napreduje, transport sve slabije ocijenjen<\/strong><\/p>\n\n\n\n Rezultati istra\u017eivanja pokazuju da se poslovni ambijent zna\u010dajno razlikuje od sektora do sektora.<\/p>\n\n\n\n Bankarstvo i finansije preuzeli su vode\u0107u poziciju, sa ocjenom 7,1, u odnosu na pro\u0161logodi\u0161njih 7,0. Napretku su doprinijele regulatorne reforme, uskla\u0111ivanje sa evropskim standardima i uklju\u010divanje Crne Gore u evropske platne sisteme, uklju\u010duju\u0107i SEPA<\/a>.<\/p>\n\n\n\n Telekomunikacije i ICT, koje su godinama bile najbolje ocijenjeni sektor, zabilje\u017eile su blagi pad sa 7,2 na 7,0, uprkos zna\u010dajnim ulaganjima u 5G mre\u017eu i opti\u010dku infrastrukturu.<\/p>\n\n\n\n Posebno su zanimljivi rezultati u turizmu. Nakon vi\u0161egodi\u0161njeg pada, ukupna ocjena ovog sektora porasla je sa 5,9 na 6,3. Me\u0111utim, kompanije koje neposredno posluju u turizmu dale su znatno ni\u017eu ocjenu \u2013 svega 4,5.<\/p>\n\n\n\n Ta razlika ukazuje na ozbiljan raskorak izme\u0111u op\u0161te percepcije sektora i iskustava kompanija koje u njemu posluju. Nedostatak kvalifikovane radne snage, optere\u0107enost saobra\u0107ajne i komunalne infrastrukture tokom sezone, lo\u0161e stanje aerodroma i izra\u017eena sezonalnost i dalje ote\u017eavaju poslovanje.<\/p>\n\n\n\n Najve\u0107i pad zabilje\u017een je u transportu i logistici, gdje je ocjena smanjena sa 6,3 na 5,7. Time je ovaj sektor postao najlo\u0161ije ocijenjen u ovogodi\u0161njem istra\u017eivanju.<\/p>\n\n\n\n Zastarjela \u017eeljezni\u010dka infrastruktura, nedovoljno iskori\u0161\u0107eni kapaciteti Luke Bar, lo\u0161e stanje aerodroma i duga zadr\u017eavanja na grani\u010dnim prelazima me\u0111u glavnim su problemima na koje ukazuju investitori.<\/p>\n\n\n\n Slabije rezultate ostvarili su i trgovina, \u010dija je ocjena pala sa 6,8 na 6,4, kao i proizvodnja i energetika, sa 6,1 na 5,9.<\/p>\n\n\n\n Neefikasnost institucija ko\u0161ta privredu<\/strong><\/p>\n\n\n\n Jedan od najozbiljnijih problema na koje ukazuje Bijela knjiga jeste efikasnost javne uprave, koja je dobila ocjenu 4,6, najni\u017eu me\u0111u analiziranim ekonomskim parametrima.<\/p>\n\n\n\n Kompanije se i dalje suo\u010davaju sa prekora\u010denjem rokova, razli\u010ditim tuma\u010denjima propisa i zahtjevima da istu dokumentaciju dostavljaju vi\u0161e puta.<\/p>\n\n\n\n Jo\u0161 slabije ocijenjena je du\u017eina trajanja privrednih sudskih sporova, sa svega 3,6.<\/p>\n\n\n\n Za kompanije koje planiraju ulaganja, ovakvi problemi predstavljaju mnogo vi\u0161e od administrativnih neprijatnosti.<\/p>\n\n\n\n