Ovi podaci bili su u sredi\u0161tu panela \u201e10 Years of MFIC Guide: Stories That Shape the Future of Investment\u201c<\/strong>, odr\u017eanog u okviru konferencije Western Balkans 2030, koju je u Budvi organizovala regionalna medijska platforma The Region, uz institucionalno partnerstvo MFIC-a.<\/p>\n\n\n\n Diskusija je otvorila pitanje koje postaje sve va\u017enije kako se Crna Gora pribli\u017eava \u010dlanstvu u Evropskoj uniji: mo\u017ee li zemlja koja uspje\u0161no privla\u010di kapital po\u010deti da ga usmjerava u djelatnosti koje stvaraju ve\u0107u dodatu vrijednost, pove\u0107avaju izvoz i obezbje\u0111uju dugoro\u010dno odr\u017eiv rast?<\/p>\n\n\n\n Od koli\u010dine kapitala do kvaliteta investicija<\/strong><\/p>\n\n\n\n Branko Mitrovi\u0107<\/a>, predsjednik Odbora direktora MFIC-a i izvr\u0161ni direktor kompanije ONE Crna Gora, ocijenio je da Crna Gora ima razloga da bude zadovoljna dosada\u0161njim prilivom stranih direktnih investicija, ali da je njihova struktura razlog za ozbiljno preispitivanje razvojnih prioriteta.<\/p>\n\n\n\n \u201eDefinitivno, Crna Gora je u prethodnih deset godina privukla zna\u010dajan dio direktnih stranih investicija. To je \u010dinjenica kojom treba da se ponosimo. Me\u0111utim, uvijek ostaje pitanje da li smo mogli privu\u0107i i vi\u0161e investicija. Moj odgovor je da jesmo\u201c, kazao je Mitrovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Prema podacima istra\u017eivanja MFIC-a koje je predstavio, produktivna ulaganja danas zauzimaju znatno manji dio ukupnih stranih investicija nego prije jedne decenije. Iako ulaganja u nekretnine nijesu sama po sebi negativna, upozorio je da takva struktura ne mo\u017ee biti dovoljna za razvoj konkurentne ekonomije.<\/p>\n\n\n Crnoj Gori su, kako je naglasio, potrebne investicije koje podsti\u010du proizvodnju, zapo\u0161ljavanje, stvaranje nove vrijednosti i izvoz.<\/p>\n\n\n\n Mitrovi\u0107 je ukazao i na to da tradicionalne prednosti Crne Gore \u2013 prirodne ljepote, euro i relativno povoljno poresko okru\u017eenje \u2013 vi\u0161e nijesu dovoljne za privla\u010denje kvalitetnih me\u0111unarodnih investitora.<\/p>\n\n\n\n \u201eSvaki strani investitor \u017eeli vladavinu prava, odre\u0111enu sigurnost dr\u017eave u kojoj namjerava da posluje i predvidivost poslovnog okru\u017eenja. Tako\u0111e, veoma im je va\u017ena efikasna administracija, kako bi investiciju mogli da realizuju u razumnom roku\u201c, poru\u010dio je Mitrovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Posebno je upozorio da se o brojnim poslovnim barijerama govori ve\u0107 deset do 15 godina, uprkos preporukama koje MFIC redovno upu\u0107uje institucijama kroz svoju Bijelu knjigu.<\/p>\n\n\n\n Za privla\u010denje novih investicija, dodao je, jednako je va\u017eno zadovoljstvo kompanija koje ve\u0107 posluju u zemlji. Njihova spremnost da reinvestiraju ostvarenu dobit predstavlja sna\u017eniji pokazatelj kvaliteta poslovnog ambijenta od bilo koje promotivne kampanje.<\/p>\n\n\n\n \u0160esnaest milijardi eura nije promijenilo strukturu ekonomije<\/strong><\/p>\n\n\n\n Nina Draki\u0107<\/a>, predsjednica Privredne komore Crne Gore, predstavila je \u0161iru sliku ekonomskog razvoja zemlje tokom prethodne dvije decenije.<\/p>\n\n\n\n Crna Gora je od 2006. godine ostvarila zna\u010dajan napredak. BDP po stanovniku porastao je sa 36 na 54 odsto prosjeka Evropske unije, bankarski sektor je oja\u010dao, a turizam se razvio u najzna\u010dajniju izvoznu djelatnost.<\/p>\n\n\n\n \u201eTurizam se potvrdio kao na\u0161 najja\u010di izvozni sektor. Suficit u razmjeni usluga porastao je sa 166 miliona eura 2006. godine na 1,6 milijardi eura u 2025. godini\u201c, kazala je Draki\u0107.<\/p>\n\n\n\n Me\u0111utim, iza tih rezultata stoji ekonomija koja se i dalje previ\u0161e oslanja na potro\u0161nju i turizam.<\/p>\n\n\n Prema podacima koje je predstavila, Crna Gora je tokom prethodnih 20 godina privukla pribli\u017eno 16 milijardi eura kapitala iz vi\u0161e od 120 zemalja. Istovremeno, udio industrije u BDP-u smanjen je sa 15 odsto 2006. na osam odsto 2024. godine, dok je pokrivenost uvoza izvozom pala sa pribli\u017eno 30 na 12,8 odsto.<\/p>\n\n\n\n \u201eKada vidimo nivo kapitala koji smo privukli, promjena strukture ekonomije sugeri\u0161e da taj obim kapitala nije pratila adekvatna promjena strukture ekonomije\u201c, istakla je Draki\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kao posebno ilustrativan podatak navela je da je Crna Gora tokom prethodnih 20 godina potro\u0161ila oko 11 milijardi eura na uvoz hrane, iako doma\u0107a poljoprivreda i prehrambena industrija imaju zna\u010dajan razvojni potencijal.<\/p>\n\n\n\n Prema njenoj ocjeni, budu\u0107a investiciona politika mora vi\u0161e vrednovati otvaranje kvalitetnih radnih mjesta, prenos tehnologija i znanja, razvoj doma\u0107ih dobavlja\u010da i rast izvozne konkurentnosti.<\/p>\n\n\n\n \u201eNe mo\u017eemo se nadmetati obimom i koli\u010dinom, ali mo\u017eemo kvalitetom i specijalizacijom\u201c, poru\u010dila je Draki\u0107.<\/p>\n\n\n\n Kao perspektivne oblasti izdvojila je energetiku, informaciono-komunikacione tehnologije, proizvodnju hrane, turizam i logistiku. Posebno je naglasila mogu\u0107nosti boljeg povezivanja turisti\u010dke privrede sa doma\u0107im proizvo\u0111a\u010dima hrane, razvoja obnovljivih izvora energije i ja\u010danja Luke Bar kroz modernizaciju saobra\u0107ajne infrastrukture.<\/p>\n\n\n\n Evropska unija ne\u0107e automatski rije\u0161iti strukturne probleme<\/strong><\/p>\n\n\n\n Evropske integracije predstavljale su va\u017enu temu diskusije, ali su u\u010desnici upozorili da \u010dlanstvo u EU<\/a> samo po sebi ne\u0107e ukloniti slabosti doma\u0107e ekonomije.<\/p>\n\n\n\n \u201eUlazak u Evropsku uniju nije cilj sam po sebi. Cilj je bolji \u017eivot na\u0161ih gra\u0111ana i razvoj ekonomije. Ekonomija pokre\u0107e sve i na nju moramo staviti fokus\u201c, naglasio je Mitrovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Poseban izazov predstavlja priprema mikro, malih i srednjih preduze\u0107a za konkurenciju na jedinstvenom evropskom tr\u017ei\u0161tu i kori\u0161\u0107enje evropskih fondova.<\/p>\n\n\n Draki\u0107 je podsjetila da ta preduze\u0107a \u010dine izme\u0111u 98 i 99 odsto privrednih subjekata u Crnoj Gori, ali da mnoga nemaju dovoljno finansijskih, stru\u010dnih i administrativnih kapaciteta da samostalno ispune nove zahtjeve.<\/p>\n\n\n\n Upozorila je da uskla\u0111ivanje zakona sa evropskim pravilima ne\u0107e biti dovoljno ukoliko institucije ne budu sposobne da ih primjenjuju.<\/p>\n\n\n\n \u201ePreduze\u0107u nije dovoljno da zna koji standard treba da primijeni, ve\u0107 mora imati instituciju koja \u0107e mu izdati sertifikat, dozvolu ili laboratoriju koja \u0107e ispitati njegov proizvod\u201c, objasnila je Draki\u0107.<\/p>\n\n\n\n Privredna komora, kako je navela, ve\u0107 sprovodi programe podr\u0161ke kompanijama u digitalizaciji, zelenoj tranziciji i pripremi za evropsko tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n\n\n\n Digitalna transformacija kao prilika za stvaranje nove vrijednosti<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zoran Milovanovi\u0107<\/a>, izvr\u0161ni direktor MTEL<\/a>-a Crna Gora i \u010dlan Upravnog odbora MFIC-a, govorio je o mogu\u0107nostima da tehnolo\u0161ki razvoj postane jedan od pokreta\u010da produktivnijeg ekonomskog modela.<\/p>\n\n\n\n Prema njegovim rije\u010dima, Crna Gora danas raspola\u017ee kvalitetnom telekomunikacionom infrastrukturom, zahvaljuju\u0107i kontinuiranim ulaganjima sva tri mobilna operatora. Me\u0111utim, naredna faza razvoja zahtijeva da se postoje\u0107a infrastruktura mnogo vi\u0161e koristi za inovacije i transformaciju poslovanja.<\/p>\n\n\n\n \u201eDigitalna transformacija podrazumijeva da procese unutar kompanije reorganizujete i prilagodite onome \u0161to vam je danas na raspolaganju. To nije proces koji mo\u017ee brzo da se zavr\u0161i, ali smo svi odgovorni i zajedno moramo da radimo na tome\u201c, poru\u010dio je Milovanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Posebno je izdvojio razvoj 5G tehnologije, automatizacije, robotike, sajber bezbjednosti i primjene vje\u0161ta\u010dke inteligencije.<\/p>\n\n\n Iako je 5G mre\u017ea ve\u0107 prisutna u Crnoj Gori, objasnio je da prelazak na napredniju standalone arhitekturu mo\u017ee otvoriti dodatne mogu\u0107nosti za industrijske i poslovne primjene, uklju\u010duju\u0107i povezivanje velikog broja ure\u0111aja i obradu podataka uz minimalno ka\u0161njenje.<\/p>\n\n\n\n Milovanovi\u0107 smatra da Crna Gora, upravo zbog veli\u010dine tr\u017ei\u0161ta, mo\u017ee biti pogodna za razvoj i testiranje novih digitalnih rje\u0161enja koja bi se potom plasirala na \u0161ire evropsko tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n\n\n\n \u201eU Crnoj Gori ima sjajnih ljudi koji mnogo mogu da naprave i unaprijede. Ovo je fantasti\u010dno podru\u010dje na kojem inovacije mogu da se testiraju i poka\u017eu svoju vrijednost prije izlaska na svjetsko tr\u017ei\u0161te\u201c, zaklju\u010dio je Milovanovi\u0107.<\/p>\n\n\n\n Naredna decenija mora donijeti druga\u010dije rezultate<\/strong><\/p>\n\n\n\n Zaklju\u010dci panela ukazali su na zajedni\u010dki izazov: Crna Gora mora unaprijediti kvalitet investicija i stvoriti uslove da ve\u0107i dio kapitala bude usmjeren u produktivne djelatnosti.<\/p>\n\n\n\n Predstavnici investitora i privrede naglasili su da su za takav zaokret neophodni predvidiv poslovni ambijent, efikasnije institucije, pripremljenost doma\u0107ih kompanija za evropsko tr\u017ei\u0161te i ve\u0107a ulaganja u znanje i tehnologiju.<\/p>\n\n\n\n Za zemlju koja se pribli\u017eava \u010dlanstvu u Evropskoj uniji, naredna decenija bi\u0107e prilika da poka\u017ee mo\u017ee li dosada\u0161nji uspjeh u privla\u010denju kapitala pretvoriti u sna\u017eniju doma\u0107u proizvodnju, konkurentniji izvoz i odr\u017eiv rast \u017eivotnog standarda.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Na konferenciji Western Balkans 2030 u Budvi upozoreno je da je udio produktivnih investicija u ukupnim stranim ulaganjima pao sa 49 na pribli\u017eno 13 odsto, dok je udio nekretnina porastao na gotovo polovinu. Predstavnici investitora, privrede i telekomunikacionog sektora poru\u010dili su da naredna decenija mora donijeti promjenu ekonomskog modela Budva, 5. novembar 2026. \u2013 Crna […]<\/p>\n","protected":false},"author":4,"featured_media":51911,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[3655,3672,3648,3686],"tags":[6351,4701,3722,3706,7232,4141,6901,6389,4721,3838,4705],"class_list":["post-51906","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","category-crna-gora","category-dogadaji","category-vijesti","category-zapadni-balkan-2030","tag-agriculture-me","tag-branko-mitrovic-me","tag-budva","tag-eu","tag-luka-bar-me","tag-montenegrin-foreign-investors-council","tag-mtel-me","tag-nina-drakic-me","tag-one-crna-gora-me","tag-zapadni-balkan-me","tag-zoran-milovanovic-me"],"td_post_theme_settings":{"td_post_template":"tdb_template_35498","td_primary_cat":"3655"},"yoast_head":"\n![\"\"](\"https:\/\/connectingregion.com\/wp-content\/uploads\/2026\/11\/Branko-Mitrovic-WB-2030-Budva-1024x683.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/connectingregion.com\/wp-content\/uploads\/2026\/11\/Dr-Nina-Drakic-WB-2030-Budva-1024x683.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/connectingregion.com\/wp-content\/uploads\/2026\/11\/Nemanja-Boljevic-WB-2030-Budva-1024x683.jpg\")
![\"\"](\"https:\/\/connectingregion.com\/wp-content\/uploads\/2026\/11\/Zoran-Milovanovic-WB-2030-Budva-1024x683.jpg\")